Vrijeme oblaci.jpg

Ниска количина снијега на планинама је, можда, главни разлог за забринутост и да се хватамо за главу, казао је метеоролог Недим Сладић.

Он је за Н1 казао да данас температуре иду и до 18 степени Целзијуса, наредих дана и до 20, а у овом централном планинском појасу углавном ће бити од 12 до 16 степени.

"То су температуре ваздуха за неких 8 до 10 степени изнад просјека. Само да додам – није пракса да се именују антициклоне, именују се једино олује и урагани који могу причинити неку материјалну штету. Генерално гледано ми можемо говорити да ће у другом дијелу фебруара доћи до транзиције временских прилика, још не можемо отписати зиму. Очекујемо тада више продора хладних маса са сјевера континента", додаје Сладић.

Треба истаћи да ће наредних пет до седам дана бити са врло малом количином падавина, али ће се након тога све више навлачити облаци са запада.

"Влажан ваздух ће све више продирати из области Медитерана који ће нам узроковати разлику у притиску и температурама. Од петка, нарочито од идућег викенда, биће услова за умјерен до јак југо са повременим олујним ударима. Послије 12. фебруара биће примјереније температуре ваздуха за овај мјесец", прогнозира он.

Антициклона о којој се данима пише, називају је “Зеусом” и “Убицом зиме”, није нешто чему нисмо свједочили у прошлости,

"Имали смо и јачих антициклона, па нисмо толико давали значај таквим системима. Не дешава се ништа значајно. Једино гдје се даје потенцијал овој антициклони јесте да су температуре ваздуха веће од просјека. Можда више да се забринемо што нам је количина снијега на планинама толико ниска да би се могли хватати за главу", сматра он.

Додаје да за главу треба да се хватамо због туризма, али и због тога што ако узмемо у обзир да све чешће имамо суше, да немамо неких већих сигнала за падавине наредних мјесеци – и када се погледају глобалне конекције и параметри – можемо онда оквирно говорити да због “мршаве зиме” себе доводимо у незгодну ситуацију.

"Не можемо обновити наше резервоаре и можем очекивати да ћемо имати одређених потешкоћа. Дакле, боље би било да се забринемо што планине немају снијег јер кад год смо имали те проблеме није било баш најповљније у наредном периоду", каже он.