Свјетска здравствена организација упозорава на ширење малих богиња по дијеловима САД-а и Европе због све чешћег невакцинисања дјеце. Епидемија малих богиња проглашена је у Румунији и дијеловима БиХ, црвени аларм проглашен је и у Великој Британији.
Како вакцинисаност опада, смртност од малих богиња у цијелом свијету скочила је 40 одсто прошле године, преносе агенције.
Епидемиолози наглашавају важност примања двију дозе вакцина против малих богиња, заушки и рубеоле (ММР) за доживотну заштиту, поручујући да никад није касно да се то надокнади.
У Румунији је проглашена епидемија са више од 2.000 обољелих, преноси "Блиц", а 25. јануара проглашена је епидемија малих богиња у Тузланском кантону, након што је 50 дјеце у БиХ обољело. Од тога их је двије трећине хоспитализовано, рекао је за "Блиц" педијатар из Новог Сада доктор Георгиос Константинидис.
Само у 2021. преминуло је 128.000 људи у свијету од болести која се лако може спријечити вакцинисањем дјеце. И уз умјерену клиничку слику, педијатар из Новог Сада упозорава да мале богиње могу изазвати тешке здравствене компликације: упалу плућа, менингитис, сљепило и смрт.
Прошле године у Србији је забиљежено 47 обољелих од малих богиња. Између 2016. и 2017. године у Србији је било 5.000 обољелих од морбила, а чак петнаесторо је умрло, према подацима из "Батута".
За заштиту је нужно да 95 одсто дјеце буде покривено ињекцијом, а све испод тога може довести до избијања епидемије. У Србији је тренутно у неким дијеловима вакцинисаност тек на 60 одсто или чак и мање, пише "Блиц".
На нивоу Европе дошло је до скока од 45 одсто у броју заражених након што је број вакцинисаних првом дозом вакцине пао са 96 на 93 одсто. Епидемија је извјесна ако родитељи настављају избјегавати вакцинисање дјеце, рекао је др Константинидис за "РТС".
Због пораста скептицизма према вакцинама враћају се готово искоријењене болести: у Хрватској је проглашена епидемија великог кашља, у дијеловима БиХ епидемија малих богиња, а све је више обољелих и у Србији, јавља "Ал Јазеера".
Питање је када ће се и у којем обиму јавити и друге болести које би се могле спријечити вакцинисањем, упозорава епидемиолог Предраг Ђурић (ЕПА)
Према подацима Хрватског завода за јавно здравство (ХЗЈЗ), у Хрватској је током протекле године регистровано више од 5.300 случајева великог кашља, највише крајем новембра и у првој половини децембра, највише у Загребу и Сплитско-далматинској жупанији.
Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др. Милан Јовановић Батут", потврђен је велики кашаљ код најмање 1.000 особа, а највише обољелих је у Јужнобачком округу и Београду, гдје је проглашена епидемија.
Посљедњих година запажен је пад вакцинације дјеце, нарочито дјеце пред полазак у основну школу.
Према подацима Свјетске здравствене организације и УНИЦЕФ-а, у БиХ 2007. постигнут је обухват вакцинисања од 95 одсто и да од тада опада (72 одсто 2020, 75 одсто 2022. године), док Црна Гора од 2011. године, када је постигнут обухват од 95 одсто, биљежи непрекидни пад, јавља "Ал Јазеера".
Епидемиологе посебно забрињава ниска стопа довакцинације прије поласка у школу: према процјенама WХО-а и УНИЦЕФ-а, 2022. године је у БиХ износила 52 одсто, у Црној Гори 68 одсто, Словенији и Хрватској нешто више од 80 одсто. Србија има релативно висок обухват (91 одсто), али он је у неким регијама нижи од 80 одсто, а постоје и општине с обухватом испод 50 одсто.
Иако су мале богиње биле искоријењене у САД-у 2000. године, очекује се да ће се болест наставити ширити прије свега због скептицизма према вакцини, објавио је амерички Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ). Мале богиње, једна од најпреносивијих болести, откривене су посљедњих седмица у неким сјевероисточним америчким државама, преноси "Тхе Гуардиан".
ЦДЦ је прошле седмице обавијестио здравствене раднике да имају 23 потврђена случаја у САД-у између 1. децембра 2023. и 23. јануара 2024. Већином се то односи на заразу дјеце и тинејџера који нису примили вакцине иако су испуњавали услове. Досад су случајеви забиљежени у Пенсилванији, Њу Џерзију, Делаверу и на подручју Вашингтона.
Иако су врло заразне, вакцине су успјешне у превенцији болести. Слабија вакцинисаност узроковала је пораст случајева у Европи, према Свјетској здравственој организацији. Вакцина је створена 1963. Симптоми малих богиња укључују умор, цурење из носа, кашаљ, грозницу, црвене или сузне очи и, на крају, осип по цијелом тијелу. У најтежим случајевима могу довести до смрти.
Они који су примили барем једну дозу вакцине (ММР вакцина) су 93 одсто заштићени од малих богиња. Али препоручују се двије дозе за максималну заштиту. Мале богиње су посебно опасне за дојенчад и малу дјецу. Лијека нема.
Шта Ви мислите о овоме?