Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Часне вериге, као знак сјећања на Светог Петра, апостола окованог у вериге по наредби цара Ирода.
Након смрти Исуса Христа, васкрсења и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од 300 година. Царев намјесник Ирод, управник Галилеје, погубио је Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, заповиједиo је да ухвате Петра и баце га у тамницу.
Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засвијетлилa jе цијела тамница и анђео je куцнуo Петру по ребрима, пробудиo га па му рече: "Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном".
Петар je устаo, а окови му спадоше с ногу па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па je анђео провеo Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отворилa и тако се Петар ослободиo затвора, и вјероватне смрти. Вериге које су спале са Петра хришћани су сачували колико због успомена на Светог Петра, толико због њихове исцјелитељске моћи. Прича се да су се многи болесници излијечили само додирнувши вериге (као и убрус апостола Павла којим су га брисали док је био мучен).
Патријарх јерусалимски, свети Јувенал, дао је те вериге на дар царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је преполовила, па једну половину послала Цркви Светих апостола у Цариград, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени Валентиновој у Рим. Евдоксија је сазидала Цркву Светог Петра и положила у њу ове вериге, заједно са оним у које је свети Петар, пред своју смрт, био окован од опаког цара Нерона.
Народна вјеровања и обичаји
По народном вјеровању, од Верижница (Часних Верига) настаје блаже вријеме, јер Бог усијаним веригама почиње да загријава земљу. У многим мјестима, Вериге се сматрају за велики празник. Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, у неким селима због стоке, а сточари их празнују због стоке. Ко носи одијело шивено на Часне Вериге, вјерује се да ће погинути од грома
Шта Ви мислите о овоме?