Хљеб, рижа, тјестенина, месо, као и кромпир, само су неке намирнице које су грађани Републике Српске плаћали скупље у децембру него у јануару прошле године, док су за бијело пшенично брашно, уље, млијеко, кафу и јаја издвајали мање новца на крају него на почетку 2023. године.
Наиме, према подацима Републичког завода за статистику Српске, у односу на јануар, повећане су цијене 91 производа или услуге, док су смањене код 23 ставке. Исту цијену у јануару и децембру лани имало је пет производа, односно услуга.
Тако су, на примјер, купци за килограм риже у јануару прошле године издвајали 3,80 КМ, док су у децембру за исти производ давали 26 фенинга више. Такође, на крају прошле године више новца морали су издвојити и за месо.
Према подацима Завода, килограм јунетине са костима у јануару био је 12,86 КМ, док је у децембру иста намирница коштала 13,50 КМ. За 12,73 КМ у децембру су грађани куповали и килограм свињетине без кости, што значи да је ово месо на крају године било скупље за 1,42 КМ у односу на почетак прошле године.
Списак намирница и ствари које су поскупјеле до краја године много је већи него списак намирница које су у децембру лани биле јефтиније него на почетку године, па се тако међу производима којима је пала цијена нашло уље, које је појефтинило за 1,31 КМ и цијена му је у децембру прошле године износила 2,63 КМ.
На срећу грађана, јефтиније су се могли купити и млијеко, кафа, али и јаја.
Тако је литар млијека са 2,43 КМ пао на 2,34 КМ, кафа је снижена на 17,74 по килограму у односу на јануарску цијену која је била 17,94 КМ.
Такође, пут појефтињења прешло је и кокошје јаје, које је у односу на јануар у децембру коштало три фенинга мање, па је у децембру по комаду било 0,39 КМ.
Недељка Илијић, извршна директорица Удружења потрошача "Оаза" из Требиња, истиче да нису сва поскупљења реална. Како каже, када долази до поскупљења у свијету, цијене расту и код нас, али се то не дешава када је ријеч о снижавању цијена.
"Када падају цијене на свјетском тржишту, код нас се не дешава да наши послодавци, односно пружаоци услуга цијене враћају на старо", рекла је Илијићева.
Према њеним ријечима, све то утиче на потрошаче, односно директно утиче на економску ситуацију грађана.
Како за "Независне новине" објашњава професор на Економском факултету у Палама Предраг Млинаревић, производи из домена прехрамбених производа су и код нас дјелимично дијелили судбину кретања цијена хране на свјетском тржишту која је већ годинама уназад расла.
"С једне стране, код увоза основних сировина дошло је до повећања цијена, међутим касније је дошло до стабилизације тих ланаца снабдијевања, али ми увијек имамо једну инерцију у којој се инфлација спорије обара него што се повећавају цијене када дође до поремећаја на свјетском тржишту", наводи он.
Додаје да би ускоро цијене требало да падају.
"Година која је пред нама би требало да буде пропраћена опадањем цијена основних животних намирница, а и та инерција у којој су понекад и малопродавци користили простор да одрже цијене чак и онда када је било основа да се оне смање ће се потрошити и биће принуђени да обарају цијене производа", каже Млинаревић.
Да су цијене лани биле високе, тврди и Марко М. из Бањалуке, који истиче да се хљеб практично више не може купити испод 2,20 КМ.
"Додајте на то неки јогурт или слично. Па само кифла кошта пола марке, а некад смо могли купити и три за тај новац. Заиста не знам како се сналазе грађани који нису запослени и који уз то живе као подстанари. Искрено, уопште нисам осјетио оне фамозне акције у којима су јефтинији производи. Све нам некако долазе информација да у свијету падају цијене, пада инфлација, али код нас нема тог неког очекиваног појефтињења", истиче он за "Независне новине".
Такође, лани је Министарство трговине и туризма Републике Српске покренуло кампању "Друштвено одговорни", у оквиру које су грађанима на располагању били одређени производи без марже, а та акција је настављена и у овој години.
Шта Ви мислите о овоме?