Министарство одбране Хрватске је покренуло процес обнове касарне у Белом Манастиру у Барањи, у близини границе са Србијом, гдје би требало да буду распоређена борбена возила М2А1 ОДС "бредли# чији је први контигент од 22 примјерка почетком децембра прошле године допремљен из САД у ријечку луку.
Портал Балканска безбједносна мрежа преноси да ће се из Нашица у Бели Манастир премјестити механизовани батаљон "Соколови" који сада користи борбена возила пјешадије М-80А југословенске производње, а у скорој будућности тој јединици Војске Хрватске слиједи преоружање на америчка возила М2А1 ОДС "бредли".
Пред члановима Сабора 15. јануара потпредсједник Владе Хрватске и министар одбране Иван Анушић рекао је да је пројекат повратка војске у Барању већ покренут и да се до краја 2026. године планира завршетак обнове касарне у Белом Манастиру, у којој ће бити смјештено између 650 и 850 припадника батаљона "Соколови".
Потреба за премјештајем једног батаљона образлажена је "безбједносним разлозима", односно заштитом границе која је угрожена навалом миграната. Секундарни разлог је демографске природе јер је исељавање из Барање велико и настојаће се задржати становништво, а очекује се и да ће присуство батаљона поправити економски положај Барање.
Политички мотиви остављени су у сјенци јер је статус Барање осјетљива тема.
У вријеме грађанског рата 1991. године са тог простора јединице ЈНА потиснуле су хрватску оружану силу на десну обалу Драве, природне јужне границе тог региона.
Барања је током рата била у саставу Републике Српске Крајине, а по политичкој нагодби Београда и Загреба обухваћена је процесом мирне реинтеграције и хрватске власти вратиле су се на лијеву обалу Драве до 1997. године.
На посљедњем предратном попису становништва 1991. године град Бели Манастир имао је 10.146 становника од којих су 37,15 одсто били Срби, 32,15 одсто Хрвати, 12,84 одсто Југословени а 8,52 одсто су чинили Мађари.
По попису из 2021. године у Белом Манастиру има 7.973 становника – 62,17 одсто Хрвата, 20,13 одсто Срба и 7,99 одсто Мађара.
У вријеме ЈНА у касарни "Коста Нађ" били су смјештени 51. гранични батаљон и 38. центар за одгој и дресуру војних паса. У ратно доба у Барањи је била крајишка 1. лака дивизија, а у касарни у Белом Манастиру су биле јединице УНПРОФОР, мисије Уједињених нација.
Послије реинтеграције Хрватска није формирала гарнизон и касарна у Белом Манастиру предата је цивилним властима.
Сада се припрема уређење инфрастуктуре и постепени улазак војске, прво до краја 2025. дијела команде и једне механизоване чете и до краја 2026. читавог батаљона који ће у ходу да пређе на возила "бредли".
Бригада Хрватске војске размјештена у Славонији има два механизована батаљона, по један у Нашицама и Вараждину и један тенковски батаљон у Ђакову, артиљеријско-ракетни дивизион у Бјеловару, дивизион противваздушне одбране и инжињеријски батаљон у Винковцима, преноси Данас.рс.
Шта Ви мислите о овоме?