Родољуб Драшковић, творац Пословног система „Свислајон“, који успјешно послује у девет држава, прихватио је да говори за јавност. Његов лични став јесте да се не експонира у јавности, јер о њему искључиво говоре његова дјела.
Претходна, пословна 2023. година је била веома турбулентна и изазовна када су у питању свјетска и регионална дешавања. Како оцјењујете 2023. годину, када је у питању Ваша компанија? Да ли сте постигли све постављане циљеве?
И 2023. година је једна у низу успјешних пословних година. Сва предузећа, без обзира у којој држави послују, имају двоцифрену стопу економског раста. Ми смо једини пословни систем који има више од 10 хиљада запослених, а који није оптерећен кредитима. Напротив, ми финансирамо пословне банке са десетинима милиона евра и по свим економским параметрима у самом смо врху пословне елите Европе. Економске кризе нас инспиришу да из њих излазимо јачи. Прије 25 година постављени су здрави темељи пословног система, са јасном визијом развоја, а свака криза нас мотивише да пословне одлуке доносимо брже и да радимо више. Грађени су и изграђени здрави пословни односи између пословодства и запослених, што подразумијева да никада нисмо имали сукобе између личних и пословних интереса. Изграђивали смо сопствене кадрове, који раде и остварују пословне резултате и истовремено брину о социјалном положају запослених. Деценијама су грађени односи између мене – творца пословног система и запослених, без обзира на граничне међе. Давно је дефинисано правило да запослени раде за себе и да су својим радом хранитељи својих породица, а ја са својим тимом радим за пословни систем, односно за предузећа у њему. Ништа битно се неће мијењати ни у будућности, ближој и даљој. Колико штитимо интересе наших предузећа толико штитимо и интересе наших пословних партнера, што подразумијева да подстичемо њихов развој.
Упркос свим економским изазовима наставили сте са улагањима у цијели пословни систем, међу којима се истичу Требиње и Вршац. Какви су Ваши планови за 2024. годину?
Од Вршца сам кренуо као привредник и „Сwисслион“ Вршац је финансирао свеукупни развој пословног система. Моја је морална обавеза да у наредним годинама инвестирам у привредни развој Вршца, у даљи развој индустрије, виноградарства, винарства и винског туризма. Имамо изграђене пословне односе са привредом и градском управом Вршца. Куповином вршачких винограда покренули смо свеукупни привредни развој, не само Вршца већ и цијеле банатске регије. Покренули смо и темпо индустријског развоја Македоније. Приоритетно радимо на развоју воћарске и повртларске производње, те индустријске прераде. У Македонији тренутно радимо на пројекту туристичког развоја Преспанског језера. Влада Македоније ми је дала држављанство те земље, што ме додатно обавезује да се максимално укључим у развој привреде Македоније. У Херцеговину сам инвестирао више него сви заједно у њеној историји. Да је било здравог политичког амбијента и да су слиједили моју визију привредног развоја могли смо урадити далеко више. Дјела говоре све оно што смо урадили за последњих 15 година.
Посебно сте везани за Херцеговину у коју сте уложили много капитала. Шта Вас највише мотивише да улажете у тај дио пословног система?
Мајчина жеља да се вратим у Херцеговину, да не изгубимо своје коријене и да учиним све што је у мојој моћи у борби против сиромаштва народа Херцеговине је снажан мотив. Слиједио сам њену жељу и остварио сам то што сам остварио. Данас пословни систем ангажује 1.500 упосленика у БиХ, мада је реално да имамо између 2.500 и 3.000 запослених, под условом да су нормалне друштвене и политичке прилике, на које ми нажалост не можемо утицати.
Имали сте бројна обећања од Владе Република Српске да ће измирити све обавезе ИАТ-а а.д. Требиње, а које су настале у периоду прије приватизације. Почетком ове године одлучили сте да издвојите властита средства за покриће милионских дугова, које нисте створили и поново спасите то предузеће од потенцијалног гашења и трговине његовом имовином. Да ли су сада отклоњене све препреке за инвестирање у ИАТ а.д. Требиње?
Сваки договор са Владом Републиике Српске изигран је са њихове стране, а ја сам испунио све оно што сам обећао. Очување дјелатности у ИАТ-у коштало нас је десетине милиона конвертибилних марака, што смо и успјели, док су све фабрике у Европи нестале. Очували смо дјелатност, сачували смо радна мјеста запослених, социјално збринули све запослене, градили станове, куповали процесну опрему. Мој морални чин ме је обавезао да у име и за рачун ИАТ-а платим дуг у висини од седам милиона марака, који је ИАТ дуговао из периода прије приватизације Фонду за пензијско и инвалидско осигурање. Данас ИАТ не дугује никоме ништа. Даља судбина ИАТ-а је под знаком питања. Пословни систем нема интереса да даље инвестира у развој ове дјелатности, а једино ме интересује статус запослених и њихова судбина. Свјестан чињенице да Влада РС нема намјеру, нити јој је интерес да сачува ово предузеће, зашто би ја?! ИАТ не припада режимским фирмама из којих се може извлачити лична материјална корист. Моја морална сатисфакција је што ИАТ и данас траје, скоро двије деценије од приватизације.
Управо та одлука је зауставила градњу Ваше задужбине – храма науке и умјетности. Ни ту нисте наишли на довољно разумијевања од стране надлежних органа. Због чега се сваки Ваш подухват покушава оспорити, иако сте се за све ове године доказали као истински градитељ и родољуб?
Моја жеља вођена визијом била је да у Требињу подигнем задужбину, храм науке и умјетности, који је требао да школује генерације за будућност, надарену дјецу за науку. У данашњој друштвено политичкој стварности то је моја чиста утопија. Програмски та образовна установа требала је бити у функцији по моделу свјетских универзитета, тачније да буде расадник научних кадрова за будућност. Постављам питање гдје је Влада РС и Министарство просвјете, да ли су заинтересовани или да ли су способни да учествују у реализацији овог пројекта? Тврдим да нису! Министарства која чине Владу Републике Српске су нестручна и неспособна. Оно што би знали и умјели, не могу. Саплићу се о ноге свог господара. Иронија друштвене стварности наводи ме на мисао да овај изграђени објекат треба прекомпоновати у психијатријску установу. Ја јесам доказани градитељ, градитељ овога времена, али градитељ за будућност. Моја дјела служиће будућим генерацијама, ако их будем.
Недавно је из штампе изашао нови роман Драгана Р. Ковача под насловом “То сам ја”. Узбудљива и дирљива биографска прича о Вама, сиромашном дјечаку, чобанчету из забитог херцеговачког села, који је вјерујући у себе и властиту звијезду водиљу постао један од најбогатијих Срба. Тај дјечак никада није заборавио свој изгубљени опанак, ни приручну рачунаљку са љешницима умјесто куглица. Да ли је тај дјечак тада имао визију да ће захваљујући свом раду и учињеним дјелима бити званично проглашен за најуспјешнијег српског привредника данашњице?
Чувајући стоку као дијете изгубио сам нови гумени опанак. Мајка и ја смо га дуго тражили и нисмо га нашли. Након 50 година дошао сам код родитеља и рекао мајци да идем у Сливља да тражим опанак. До данашњег дана нисам га нашао, а многи се питају гдје би стигао да сам имао оба. Рачунаљка коју су ми направили чобани, како би знао пребројати стоку коју сам чувао, дубоко је у мени урезана. И данас је користим у доношењу својих пословних одлука, јер даје тачније рачунице него компјутери мојих сарадника. Нико у мене није вјеровао, нити ближње нити даље окружење. Једино је вјеровала циганка Мејра, која салијева страве и која је на саливеном олову видјела моју звијезду водиљу. Ја сам човјек који је вођен визијом. Дио својих визија сам остварио, а многе нисам, јер нису схваћене у друштву у којем живим.
Очигледно је да енергија и борбеност тог дјечака, његова љубав и патриотизам, огромни труд и рад и даље постоје у Вама. Међутим, за разлику од оних који се данас сматрају успјешним Ви сваки успјех несебично дијелите, не само са сарадницма запосленим у систему, већ и са сваком заједницом у којој послујете. Одакле Вам толико енергије?
Моја енергија је небеска енергија, коју преносим на све оне који су у мом даљем или ближем окружењу. Много енергије трошим на објашњавању својих одлука, које су засноване на мојим идејама, а све су усресређене на остварењу животних циљева.
Та несебичност одликује Вас и када је у питању комплетан привредни амбијент. У својим јавним наступима без икаквог околишања покушавате утицати на надлежене органе да олакшају рад свих привредника, нудите здраву сарадњу, приједлоге и идеје. Због чега ни ту нема довољно разумијевања?
Похлепа за многе је једини интерес данашње друштвене стварности, да узму незарађено, да отму, да присвоје, да украду, да се обогате на сиромаштву овог напаћеног народа. Постоји она народна изрека “ђаво донио, ђаво однио”. Сви ће они завршити као духовни и материјални биједници овоземаљског живота.
Какво је Ваше мишљење о стању привреде Републике Српске?
Прије 15 година сам јавно говорио да се Република Српска може бранити привредним и друштвеним развојем, који ће обезбиједити бољи живот, а не медијским националистичким лавежом, који се као коров лако прима у народу. Реални сектор привреде скоро да не постоји, а јавни сектор је у губицима. Једино фантомске тајкунске фирме блиске режиму опстају. Радно способно становништво одлази из Републике Српске и све док су друштвене прилике овакве какве јесу повратка им нема.
Има ли рјешење?
Власт и прљаве чарапе треба редовно мијењати из истог разлога. За сваки проблем постоји рјешење. Треба почети градити здраве темеље привредног развоја, који ће обезбиједити стабилне услове привређивања, а Влада је та која треба стимулисати инвестициони развој привреде. Прије пар година урадио сам студију изводљивости и препоручио Влади и одређеним министарствима на који начин се може обезбиједити материјална сигурност запослених у привреди и како подићи потрошачку моћ становништва. Моје мишљење је да најнижа примања у привреди Републике Српске треба да износе 1.200 КМ мјесечно, а да се сразмјерно смање издвајања за буџет, фондове, те остала фискална и ван фискална давања. Одговор до данашњег дана нисам добио, а био сам на располагању да презентујем и докажем ту економску рачуницу.
За крај, којом поруком би завршили овај интервју?
Човјек траје док трају његова дјела на добро свих, па и оних који га не воле.
Шта Ви мислите о овоме?