Moskva.jpg

Како вам се чини помисао да на дан Божића, умјесто да ломите чесницу, угледате кроз прозор мушкарца који плеше прерушен у козу? Или да у соби имате божићно дрво које изгледа као да има браду? Ово су само неки од бројних божићних обичаја других православних земаља.

Прије него што помислите како спадају у необичније, сјетите се да је код нас уврежено да домаћин опонаша квочку, а за њим иду остали чланови породице који пијучу.

Али у томе и јесте драж традиционалних обичаја – да се присјетимо хришћанских вриједности које они симболизују. Зато, и ако на имитирање живине гледате као на нешто чудно, сјетите се да квочка привија своје пилиће под крила да их грије и чува, као што у вашој кући родитељи брину о деци, а Христ о свима нама. Хајде зато да погледамо специфичне обичаје појединих земаља, преноси Српскаинфо.

Румунија – мушкарац изводи козји плес
Младиће који на улицама пјевају божићне пјесме предводи необично створење – мушкарац прерушен у козу. Он изводи такозвани козји плес, на румунском „капра“, а маска коју носи чак не личи на обичну козу. Глава јој је дрвена, а доња вилица довољно опуштена да може да клопара и производи звучне ефекте. Рогови су у живописним бојама и украшавају се тракама, кићанкама, перлицама, крзном… Костим треба да прикрије идентитет храброг мушкарца који се упустио у ову маштовиту представу, па се прави од дебеле, такође шарене тканине. Цијели овај доживљај има обрисе позоришне представе јер је укључен и текст који се говори, као и пјесме које се певају уз пратњу инструмената. Влада карневалска атмосфера. Ова прилично карневалска атмосфера можда не упућује на мир који се везује за Божић, али иако је јасно да многи обичаји потичу из паганског периода, њихова животност им омогућава да трају и дан-данас. Не пропустите ни задивљујућу божићну литију познату под називом Алило. Вјерници шетају у свечаној поворци одјевени у бијело, представљајући пастире који су најавили Христово рођење, а предводе их дјеца која симболизују анђеле

Русија – бабушка дарује дјецу
Руси нас изненађују занимљивошћу да бабушка није само чувена дрвена лутка. Према легенди, Бабушка је била жена којој су једне вечери у кућу дошла три мудраца да их она напоји и нахрани пре него што наставе свој пут у Витлејем да дочекају Христово рођење. Позвали су је да пође с њима, међутим, као што би многе жене урадиле, правдала се да се кућа неће почистити сама, да нема шта да обуче за пут и да нема довољно добар поклон за новорођеног Христа. Предомислила се када су три мудраца већ увелико одмакла и, не могавши да пронађе пут којим је Христ потом одведен, отада лута по кућама да дарује дјеци слаткише, жалећи што их није на вријеме даровала Христу, преноси Жена Блиц.

Грчка – свуда се ките бродићи
Ходате улицама Атине за вријеме празника и поред спектакуларне јелке наилазите на величанствено украшен брод. Мада несвакидашњи симбол Божића, није чудо што су га Грци као поморски народ уврстили у своју традицију. И у многим домовима задржао се обичај украшавања бродића, на грчком „караваки“. Иако је западњачки обичај кићења јелке помутило славу грчких бродића, у посљедње вријеме се традиција све више враћа. Па, ако се за Божић некада затекнете у Грчкој, осјетите дашак њихове дуге поморске традиције тако што ћете купити бродић и украсити га живописним лампицама и грчком заставицом.

dec-feautred-image-1030x687.jpg

Почастите се и традиционалним божићним посластицама – меломакароне и курабједес. Не брините, ако нисте љубитељи нових укуса, ријеч је о варијантама нама већ познатих слаткиша, урмашица и гурабија.

Грузија – умјесто јелке дрво чичилаки
Ако се икада за Божић запутите у ову земљу чија историја асоцира на одважне и издржљиве кавкаске ратнике, а традиција на физички захтјевне националне плесове, не заборавите да на трпезу ставите божићно дрво чичилаки. У питању је необично дрво од осушених орахових или лескових грана, оструганих у спиралне трачице које обликују крошњу. У Грузији сматрају да таква крошња личи на браду Светог Василија Великог, за ког се вјерује да посјећује домове попут Дједа Мраза или Божић Бате. Украшава се сувим воћем и слаткишима, а спаљује се дан пред Богојављење, како би се симболично искорениле несреће из претходне године. Па, ових дана није много тешко замислити коју прошлогодишњу пошаст би Грузини најрадије заувијек отјерали, преноси Српскаинфо.