Догађаји који су обиљежили регион у 2023. години

Година 2023. у региону остаће упамћена највише по масовним злочинима који су завили Србију у црно. Два масакра у којима је убијено 19 људи догодила су се у мају дан за даном и тешко да ће се друштво за дуго времена опоравити од тога. Највеће изненађење на политичкој сцени изазвао је крај ере деценијске владавине Мила Ђукановића.

Масакри у "Рибникару" и код Младеновца

Датуми 3. и 4. маја 2023. остаће црним словима уклесани у историју Србије. У масакрима у београдској Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду и у селима код Младеновца убијено је 19 људи, а друштво се још увијек опоравља од шока.

Први злочин се десио 3. маја у ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару када је ујутро у 8.40 ученик К.К., који је тада имао 13 година, убио девет својих вршњака и радника обезбјеђења и ранио још пет ђака и наставницу. Пошто је у моменту извршења напада имао мање од 14 година, он по Кривичном законику Србије не може одговарати за ово масовно убиство. Смјештен је у психијатријску установу. К.К. сматрају најмлађим масовним убицом на свијету.

Пет мјесеци након масовног убиства подигнута је оптужница против родитеља, која је касније потврђена.

Отац је оптужен за тешко дјело против опште безбједности. Осумњичен је да је обучавао сина како да рукује оружјем, као и да није обезбиједио услове за чување ватреног оружја. Против мајке К.К. оптужница је подигнута због недозвољене производње, држања и промета оружја.

Њима пријете дугогодишње казне затвора, а К.К. је спомињан и као свједок у случају против његовог оца.

Само дан касније, 4. маја, док је цијела земља туговала за убијеном дјецом и радником обезбјеђења, почињен је још један масакр.

Те вечери је У.Б., у селима Дубона и Мало Орашје код Младеновца, из аутоматске пушке убио девет особа, а ранио 12, углавном младих људи. У.Б., који је одраније имао досије, још није почело почело суђење, мада је Више јавно тужилаштво у Смедереву подигло 18. октобра оптужницу против њега, којом му се на терет ставља тешко убиство, за које је запријећена казна од 20 година затвора, пошто је у вријеме почињеног злочина имао мање од 21 године, односно био је млађи пунољетник.

Вучић и Несторовић побједници избора

Александар Вучић, предсједник Србије, и листа СНС-а, те листа "Ми - глас из народа", коју предводи Бранимир Несторовић, апсолутни су побједници, док је листа око социјалисте Ивице Дачића највећи губитник избора одржаних 17. децембра.

Листа око СНС-а у Народној скупштини Србије освојила је 130 мандата и власт могу формирати сами, док листа "Ми - глас из народа", која је први пут учестовала на изборима, има освојених 13 мандата.

Грађани су 17. децембра изашли на ванредне изборе. Гласали су на парламентарним, покрајинским и локалним изборима, а листа "Србија не сме да стане", коју предводи СНС, освојила је највише гласова и на републичком и на локалном нивоу у Београду.

СПС, која је освојила само 18 мандата, забиљежила је драстичан пад у односу на претходне изборе, а Дачић је изјавио да нису задовољни и да је "можда вријеме да СПС нађе новог лидера".

Апсолутно изненађење ових избора је листа "Ми - глас из народа" на челу са Несторовићем. Њихов успјех тешко је објаснити, посебно из разлога што током кампање практично нису били ни видљиви, а Несторовић је рекао је да су у тој кампањи потрошили свега 12.000 евра.

Успјех Несторовићевог покрета најбоље се види у Београду, односно на локалном нивоу, гдје су освојили шест мандата, а по некима, како је речено одмах након избора, он је тај који држи кључ Београда у својим рукама.

Напета ситуација на Косову

Ситуација на Косову и Метохији била је јако напета и 2023. Већ почетком године у Готовуши, код Штрпца, рањена су два Србина, на које је пуцао Албанац. Након тога, инциденти, хапшења и пуцњаве припадника РОСУ на КиМ су се низали.

Напетост су појачали и локални избори у четири српске општине на сјеверу КиМ крајем априла, а које су Срби бојкотовали. Наиме, у четири општине са већинским српским становништвом гласало је свега 13 Срба. Након што су се Срби окупили испред зграда општина Звечан, Зубин Поток и Лепосавић у покушају да спријече упаде приштинске полиције у општинске зграде избили су сукоби.

Ови сукоби су постајали све већи и све више људи је било повријеђено. Истовремено, преговарачки процес Београда и Приштине је опет враћен на нулу. Услиједили су хитни састанци о наставку преговора, а међу којима и у Бриселу са главним политичарима који су задужени за преговарања.

Озбиљан безбједносни инцидент десио се у ноћи између 23. и 24. септембра када је у оружаном сукобу између групе Срба и приштинске полиције у селу Бањска код Звечана погинуло троје Срба и један приштински полицајац.

Напета ситуација и даље није престајала уз међусобне оптужбе за сукоб у Бањској. Милан Радоичић, контроверзни бизнисмен и политички активиста на сјеверу Косова и Метохије, ухапшен је 3. октобра и преузео је одговорност за организацију овог напада. Било је и неколико кључних недјеља за дијалог Београда и Приштине, али углавном су били "корак напријед, корак, два назад".

Крај владавине Мила Ђукановића

Један од догађаја који је промијенио политичку сцену најприје у Црној Гори, а онда и у региону је убједљива побједа Јакова Милатовића на предсједничким изборима. Побједом предсједничког кандидата Покрета "Европа сад" на изборима за шефа државе завршена је владавина Мила Ђукановића, која је трајала више од 30 година и отворено је ново поглавље у политичкој историји те земље.

Ђукановић је до сада увијек побјеђивао у првом кругу избора.

Милатовић је побиједио Ђукановића у другом кругу избора са убједљивих 20 одсто разлике или нешто више од 70.000 гласова разлике.

Ђукановић је 6. априла отишао и са чела ДПС-а, а за лидерску функцију у странци именован је Данијел Живковић.

Средином маја распао се Демократски фронт, који су чинили НСД, ПзП и ДНП и одлучили да самостално наставе политичку каријеру.

Побједом на парламентарним изборима у јуну ПЕС, који је предводио Милојко Спајић, освојио је највише гласова, тиме и највише мандата у будућем сазиву Скупштине Црне Горе.

Овим је ПЕС уписао трећу изборну побједу над Демократском партијом социјалиста (ДПС), а све захваљујући Спајићу и Милатовићу, предсједнику Црне Горе, који је на изборима побиједио Ђукановића.

Милатовић је у августу дао мандат Спајићу за састав нове Владе Црне Горе. Црна Гора је коначно крајем октобра добила Владу, на челу са Спајићем. Влада има три потпредсједника, два ресорна потпредсједника и 17 министара. За предсједника Скупштине изабран је Андрија Мандић.

Хрватска у Шенгену

Првог дана 2023. године Хрватска је постала чланица Шенгенске зоне, највећег подручја слободног кретања робе и људи у свијету, у којој се налазе све чланице Европске уније, осим Бугарске и Румуније, Кипра и Републике Ирске, те још четири државе које нису чланице ЕУ: Швајцарска, Исланд, Лихтенштајн и Норвешка.

Процес уласка Хрватске у Шенген је завршен крајем марта када је шенгенски режим уведен и на аеродроме. Хрватска је 2023. прешла и на нову валуту - евро, а куна је отишла у прошлост.

Језиво убиство Ане Волш

Посебну пажњу привукао је случај језивог убиства Београђанке Ане Волш из Кохасета, код Бостона. Она је нестала у новогодишњој ноћи, а њен супруг Брајан Волш је њен нестанак пријавио тек три дана након што је наводно посљедњи пут виђена.

Он је ухапшен дан након што је полиција саопштила да обуставља потрагу за Аниним тијелом, а осуђен је за њено убиство 16 дана након нестанка. Истрагом је установљено да је опструисао истрагу, а да је, између осталог, на интернету претраживао "како се ријешити тијела жене од 52 килограма" и "како раскомадати тијело".

Тужилац је рекао да је током претреса у подруму њихове куће нађено 10 торби у којима су били предмети с крвљу. ДНК тестирање је повезало крв и ткиво са Аном Волш. Њено тијело још није нађено и претпоставља се да је дијелове њеног леша Брајан Волш побацао на депонију или да су они уништени у спалионици.

Нађен списак Диане Будисављевић

Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригиналног списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен.

Списак српске дјеце настао је у Заводу за глухонијему дјецу у Загребу у оквиру "акције" хуманитарке Диане Будисављевић, која је током Другог свјетског рата спасила више од 10.000 малишана из усташких логора смрти.

Прокопан тунел испод суда

Један од догађаја који су обиљежили 2023. годину у Црној Гори могао би бити и у рубрици "Вјеровали или не". Наиме, ископан је тунел који води од депоа Вишег суда у Подгорици у којем се чувају кључни докази до приватног стана у стамбеној згради.

Касније је установљено да су украдени доказни материјали из неколико случајева.

Отмица и убиство мале Вање
Сјеверну Македонију и регион је потресао незапамћен злочин када је 14-годишња Вања Горчевска из Скопља отета, а онда након неколико сати убијена из ватреног оружја.

Нестанак дјевојчице пријављен је 27. новембра, а њено тијело је нађено почетком децембра у околини Скопља. Полиција је пронашла и тијело убијеног 74-годишњег Панче Жежовског.

Јавност је додатно шокирала чињеница да је у отмицу дјевојчице умијешан и њен отац Александар Горчевски.

За оба злочина полиција терети исту групу људи чији је мотив био изнуда новца од мајке дјевојчице, која је претходно продала стан, и дуг од 500 евра убијеног пензионера, чији ауто су након његовог убиства искористили за отмицу дјевојчице. Љупче Палевски Палча, првоосумњичени за отмицу и убиство мале Вање и Жежовског, а који је побјегао, ухапшен је у Турској. Јавност је у Сјеверној Македонији протестом и петицијом тражила највеће казне за њих.

Укинута пресуда Зорану Марјановићу

Србија, а и регион немало су се изненадили када је укинута пресуда Зорану Марјановићу, којом је осуђен на 40 година робије због убиства супруге пјевачице Јелене Крсмановић, а Апелациони суд саопштио да се суђење враћа на почетак.

Њему је одлуком Апелационог суда 3. октобра укинут притвор и пуштен је на слободу. Марјановић је првостепеном пресудом осуђен 22. јула 2022. године на 40 година робије одлуком Вишег суда у Београду.

Од тада се налазио у притвору, гдје је чекао одлуку Апелационог суда, која ни послије годину и три мјесеца од првостепене пресуде није донесена. Вијеће Апелационог суда је одржало низ сједница од 12. јуна, након чега се повукло у нејавни дио, гдје ће размотрити да ли има основа за потврђивање или укидање пресуде.

Сага око случаја "Марјановић" траје већ годинама, од како је Јелена Марјановић убијена 2. априла 2016. у каналу поред насипа у насељу Црвенка у Борчи са девет удараца тупим предметом у главу. Марјановић је 3. октобра изашао из притвора, а њега је дочекала дјевојка Зорица Митровић.