Potera.webp

Најновија епизода српског квиза "Потера" оставила је гледаоце поред малих екрана без текста. Такмичари убједљивом побједом над трагачицом Милицом освојили 1.740.000 динара (око 28.401 КМ), а оборен је и рекорд највише појединачно одбрањене суме у овом квизу.

Наиме, студент Вељко Котлаја у заједничку касу донио је чак 1.500.000 динара (око 24.484 КМ), а потом по завршетку финалне потјере одушевио изјавом да ће свој дио освојене суме донирати у хуманитарне сврхе!

Милица Јокановић, принцеза од знања, била је изузетно расположена те је такмичаре стављала пред велике дилеме, изазивајући их понуђеним сумама које се ријетко виђају у овом квизу. Ипак, колико год примамљиве да су биле, нису се сви опредијелили за њих, а да ли су се на крају покајали или не, остало је тајна.

Први се у Потеру упустио Милан Рашевић из Шапца, који иако "мајстор свих заната" није успио да од Милице одбрани суму од 90.000 динара коју је освојио у првој игри. Такав почетак међутим, није обесхрабрио преостале такмичаре, па су се тачни одговори непрестано низали све до посљедње секунде финалне потјере.

Бранислав Тодорић из Београда, коме је ово био други сусрет са Милицом, својом биографијом инспирисао је трагачицу да запјева чувене стихове: "Радим у руднику, живот ми није лак" – и понуди му као вишу суму невјероватних милион динара динара.

Ипак, Бранислав, није желио да ризикује, те се одлучио да покуша да одбрани освојену суму од 105.000 и у тој намјери и успио.

Убрзо му се у "побједничком тиму" придружио и Слободан Булатовић из Старе Пазове који је након сјајног наступа у првој игри са чак девет тачних одговора, упркос примамљивој понуди у виду 1.350.000 динара, ријешио да у заједничку касу пренесе освојених 135.000 динара.

Када је на сцену ступио Вељко Котлаја, студент историје пореклом из Прибоја, наступио је неочекивани обрт и незаборавно финале овог популарног квиза. Упркос томе што се, како је сам рекао, није нарочито добро снашао у првој игри, освојивши 60.000 динара, све присутне, али и гледаоце изненадио је храброшћу да прихвати горњу понуђену суму од рекордних 1.500.000 динара.

Занимљиво је да је Вељко, све до самог краја квиза и побједе над Милицом, био убијеђен да је тако нешто немогуће и да ће најприје њега, а потом и цио тим трагачица успјети да стигне. Ипак, са свега једним нетачним одговором, придружио се остатку екипе у финалној игри.

Феноменално знање такмичари су показали и у завршној рунди, освојивши чак 22 корака предности у односу на Милицу, која је након два враћања уназад до истека времена успјела да оствари тек 10 корака на путу до побједе. Да је била свјесна тежине изазова пред собом потврдила је и сама поручивши тројици такмичара: "Браво екипо, ја сам овде сад у улози статисте".

Оно што је на самом крају појачало утисак овакве незапамћене епизоде, јесте и тренутак када је један од такмичара, Вељко Котлаја, на питање водитеља како ће потрошити освојену суму, изјавио да ће свој дио освојене награде донирати за лијечење двогодишњег дјечака Тодора Стојановића из Ниша, који се налази на лијечењу у иностранству.