IZJAVA.jpg

Финансијски крајолик највиших државних функционера није само питање личне приватности, него је то кључни аспект одговорности и изградње повјерења унутар демократског оквира.

Владе на Западном Балкану, као и у свакој другој демократској регији, одговорне су својим грађанима.

Свака земља припрема годишњи владин буџет у којем су наведени планирани расходи, укључујући плате владиних службеника, а самим тим и плату предсједника, пише Форбес БиХ.

Они се у опширној анализи осврћу и на економски стандард сваке од зермаља у региону.

Плате предсједника и предсједница у региону

Према јавно доступним подацима о личном дохотку, предсједник Србије Александар Вучић прима нето плату од 1.715 евра мјесечно, што је најнижа предсједничка плата у региону, док његова колегица Наташа Пирц Мусар највишу и износи 3.728 евра, податак је за предсједницу Словеније који се односи на новембар 2023., у износ поред основне плате укључен је и додатак на прошло радно доба. Узимајући у обзир да је Словенија земља нашег региона с највишим животним стандардом, предсједница Словеније прима тек тристотинак евра више од чланова Предсједништва БиХ. Предсједавајући Предсједништва БиХ, Жељко Комшић, прима мјесечну нето плату од 3.136 евра, док чланови Предсједништва БиХ, Жељка Цвијановић и Денис Бећировић, по 3.390 и 3.315 евра мјесечно. Предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић, има за 200 евра вишу плату од Александра Вучића и износи 1.932 евра, док Зоран Милановић прима нето мјесечну плату од 3.555 евра.

Плате премијера и премијерки у региону

Слична је ситуација и када су премијерске позиције у питању. Премијерка Србије, Ана Брнабић, прима знатно нижу плату од својих колега у региону и она износи 1.240 евра нето. Највише новца за сада издваја Словенија за Роберта Голоба, 3.874 евра (податак се односи на новембар 2023, у износ поред основне плате укључен је и додатак на прошло радно доба), док је предсједавајућа Савјета Министара БиХ, Борјана Кришто, одмах иза словеначког премијера са 3.356 евра нето. Потом долази хрватски премијер, Андреј Пленковић, са 3.195 евра и премијер Црне Горе, Милојко Спајић, са

Александар Вучић

Предсједник Србије, према подацима из регистра о имовини и приходима који води Агенција за борбу против корупције Србије, осим што мјесечно има нето приход од плате која износи 200.962,27 динара, у свом власништву има гарсоњеру од 30 квадратних метара, стечену куповином.

Ана Брнабић

Премијерка Србије, Ана Брнабић, према истом регистру зарађује мјесечно 145.307 динара, те у свом власништву има више непокретности: купила је стан са поткровљем од 327,82 квадратна метра. Има и гаражу од 19 квадрата. Наслиједила је четворособну кућу од 167 квадратних метара као и једнособну кућу од 30 квадрата.

Насљедством јој је припало право кориштења гробног мјеста и посједује земљиште на хрватском острву Крк непознате површине. Премијерка посједује и акције односно удјеле у сљедећим предузећима:

14 акција Акционарског фонда АД Београд, 62 акције Телекома Србија, 10 акција НИС-а и 2 акције Аеродрома Никола Тесла.

Жељко Комшић

У погледу имовине, Жељко Комшић је власник стана у Сарајеву чију вриједност није навео. Комшић такође има више кредита: 110.000 КМ у Сбербанци, 9.100 КМ у Раиффеисен Банку, и 39.104 КМ у Аса Банци.

Његов отац Марко посједује стан у Сарајеву вриједан 120.000 КМ, док његова супруга Сабина има апартман на Влашићу вриједан 50.000 КМ и сувласништво над земљиштем процијењеним на 30.000 КМ.

Комшић је власник Аудија Q3 у вриједности од 20.000 КМ, а његова супруга Сабина вози Даихатсу Сирион, чија се вриједност није прецизно навела.

Жељка Цвијановић

Zeljka cvijanovic.jpg

У имовинском картону из 2018. године, Цвијановић наводи власништво над кућом у Бањалуци, процијењене вриједности 444.646 КМ, коју дијели са супругом. Супруг Александар је сувласник неколико некретнина и земљишта у Прњавору, као и Цитроена Ц5 вриједног 16.000 КМ. Жељка Цвијановић вози Волксwаген Голф 5, процијењен на 10.000 КМ, те Ауди Q3 вриједности 70.000 КМ.

Њен супруг Александар и син Стефан су власници компаније “Прим д.о.о.”, специјализоване за трговину на велико хемијским производима, са приходом од 3.824.030 КМ. Син Стефан је власник “Бета Иноватиц д.о.о.”, фирма за пословно савјетовање, а “Пхотон Ицп д.о.о.”, специјализирана за рачунарско програмирање. Син Филип је власник “Пилон д.о.о.”, фирме за градњу зграда.

Уштеђевина Цвијановић износи 70.000 КМ лично, а додатних 140.000 КМ, док њен супруг Александар посједује 70.000 КМ и 35.000 КМ у непознатим банкама.

Денис Бећировић

Бећировић са супругом Мирелом има стан у Тузли, процијењене вриједности 124.000 КМ, над којим дијеле власништво. Вози Волксwаген Пассат, чија је вриједност 24.000 КМ.

Комисија за одлучивање о сукобу интереса у институцијама БиХ 2017. године утврдила је да је Бећировић повриједио Закон о сукобу интереса, због чега му је плата умањена за 10%. Његова мајка Јасминка била је чланица Надзорног одбора “Техноград-цомпанy д.о.о.” Тузла, фирме која је склапала уговоре са институцијама.

Поред плате као члан Предсједништва БиХ од 6.491 КМ, Бећировић такође прима додатни приход од 2.925 КМ као члан комисије на Универзитету у Тузли.

Борјана Кришто

Након што је изгубила изборе за Предсједништво БиХ, Кришто је именована за предсједавајућу Савјета министара БиХ.

Што се тиче њеног имовинског портфолија, Кришто и њен супруг посједују кућу у родном Ливну, чија се вриједност процјењује на 400.000 КМ, а дијеле власништво над истом.

У погледу штедње и власништва, Кришто има 75.000 КМ штедње у Уницредит Загребачкој банци, док њен супруг Бранко посједује 50.000 КМ и 50.000 евра у истој банци.

Коначно, у њеном власништву налази се и аутомобил Волксwаген Тигуан, чија се вриједност није прецизно навела.

Зоран Милановић

Zoran milanovic.jpg

Предсједник Хрватске посједује стан у центру Загреба величине 127 квадратних метара (купљено на кредит) у процијењеној вриједности од 252.836 евра. Уз ову некретнину, Милановић посједује:

стан у Загребу од 77,56 метара квадратних (насљедство, сувласник с трећим особама) у процијењеној вриједности од 159.267 у чему има удио од 16,66 одсто;

дио гараже у Загребу (насљедством), 16,6% у процијењеној вриједности од 13.272 евра;

трећину оранице у мјесту Главице (насљедством), 33,3% у процијењеној вриједности од 39.816 евра;

удио у ораници у мјесту Солине: 16,6% у процијењеној вриједности од 13.272 евра;

удио у викендици у мјесту Солине (насљедством), 16,6% у процијењеној вриједности од 13.272 евра.

Прије ступања на дужност био је стопостотни власник консултантске фирме ЕуроАлба Адвисорy (сада пренесено на приватну особу).

Предсједник Хрватске има и штедњу стечену од несамосталног рада у износу од 132.722 евра.

Андреј Пленковић

Andrej plenkovic.jpg

Хрватски премијер посједује стан у Загребу од 191,53 квадрата, приближне вриједности 346.406 евра (није кредитно оптерећен, купљен од несамосталног рада, наводи се то у регистру). Уз овај стан, посједује и некретнину од 5,6 квадрата вриједну 2.654 евра. У његовом власништву је и дио (трећина) куће с окућницом у мјесту Макоше, 759 квадрата, вриједна цца 66.361 евра које је добио насљедством. Додатно посједује дио стана у Старом Граду на острву Хвару (16%) с вртом.

Пленковић посједује и аутомобил ВW пассат – 2011. годиште – процијењен на 10 хиљада евра. У имовински картон је уписано и 69 дионица ХТ-а (13,26 евра по комаду на дан уписа у имовинску 2016 године).

Премијер има и личну штедњу од 250 хиљада евра, а брачни друг 7.224 евра и додатних 11.548 евра.

Наташа Пирц Мусар

Од некретнина, предсједница Словеније посједује 75% удјела у породичној кући у раду Радомљах процијењене вриједности удјела по ГУРС-у (Геодетска управа Републике Словеније) од 110.000 евра.

Компаније:

Адвокатска компанија Пирц Мусар & партнерји, о.п., д.о.о., 47,5%, књиговодствена вриједност удјела према задњој биланци 63.700 евра;

Инфо хиша д.о.о., 50%, књиговодствена вриједност удјела према задњој биланци 34.900 евра;

Руска дача д.о.о., 14,6%, књиговодствена вриједност удјела према задњој биланци 113.500 евра.

Напомена: тржишне вриједности некретнина и удјела у фирмама могу одступати од књиговодствених вриједности. Обично су тржишне вриједности некретнина више од књиговодствених.

Посједује штедњу у банкама од 275.000 евра, као и вриједносне папире: 340 дионица Крке д.д. и 500 дионица компаније Триглав д.д.

Пирц Мусар вози мотор Каwасаки Вулцан С, 2022. годиште, у вриједности од 10.000 евра.

Роберт Голоб

Словеначки премијер нема јавног имовинског картона. Своје имовинско стање дужан је јавити антикорупцијској комисији. У вези имовинског картона из кабинета предсједника владе само јављају, да у складу са Законом о интегритету и спречавању корупције, предсједник владе извјештава комисији за спречавање корупције о имовинским промјенама. Промјене су јавне.

Јаков Милатовић

Jakov milatovic.jpeg

Од издавања стана, Милатовић мјесечно зарађује додатних 550 евра. У имовинском картону Милатовића, пише и да је од предавања на Универзитету у Луксембургу у јануару ове године зарадио 2.995 евра.

Од некретнина, Милатовић има стан у стопроцентном власништву од 46 квадрата, док он и супруга имају заједничку некретнину од 68 квадрата. Милатовић гради и кућу од 107 квадрата, а наслиједио је ливаде од око 9.500 метара квадратних.

На банковним рачунима, предсједник Црне Горе има око 24.000 евра.

Милатовић је и власник 247 акција у Монтенегро Еxпресс Гроуп, али има и хипотекарни кредита од 80.000 евра који враћа у мјесечним ратама од 550 евра.

Милатовић Агенцији за спречавање корупције није дао увид у банкарске рачуне.

Милојко Спајић

Milojko spaic.jpg

Према подацима које је доставио Агенцији за спрјечавање корупције (АСК), предсједник Владе Црне Горе, Милојко Спајић, нема некретнина на своје име. Пријавио је само аутомобил “Мерцедес-бенз ГЛЕ 300Д”, 2020. годиште.

Спајић на рачуну има 26.200 евра готовине и близу 33.000 евра на два текућа рачуна. Посједује и 10 акција у Голдман Сацхсу гдје је радио прије него се вратио у Црну Гору 2020. и постао министар финансија у Влади Здравка Кривокапића. Једна акција Голдман Сацхса на Њујоршкој берзи вриједи око 380 долара (346 евра).

Спајић, како је навео у имовинском картону, улаже новац у криптовалуте (БТЦ, ЕТХ, БНБ, УСДТ), али није навео у којој вриједности.

Он није дао сагласност за увид у банкарске рачуне.

Политички опоненти су Спајића оптуживали да је у кратком временском периоду купио три некретнине, двије у Београду, а једну на црногорском приморју, вриједне више од милион евра. Премијер је те наводе демантовао.