У галерији Културног центра отворена је изложба фотографија "Кратке приче из Индонезије" аутора Павла Ковача. Ријеч је о до сада неизлаганим фотографијама, насталим у периоду од 2002. до 2007. године током Ковачевог боравка у Индонезији.
Фотографије су представљене у формату кратких прича, а ријеч је о осам различитих тематских колажа са укупно 56 фотографија.
Цјелине су "Рибари из Пелабухан Рату", "Лука Шунда Клапа", "Берба чаја на Пунчаку", "Бајрам у Џакарти", "Жељезничка станица Кота", Борбе пијетлова на Балију", "Кинески кварт Глодок" и "Веспаманиа".
Према ријечима Ковача, тешко је било изабрати по седам, осам фотографија за поједине теме и да се то представи.
"Приче су везане једна за другу. Прва је о рибарима и начин на којим рибаре и преживљавају. Слике су снимане око 80 километара далеко од Џакарте. То је једно излетиште и у раним јутарњим часовима био сам тамо да ухватим моменат кад иду у рибарење. Друга прича је о луци која је у самој Џакарти (Лука Шунда Клапа) и сва трговина некада одвијала се у њој. Све се продавало и препродавало овдје и лука је финансирала изградњу Џакарте. И данас иако није финансијски одржива, имају традицију и не желе да је угасе. И даље је у овој луци све ручно, иако неколико километара даље има права лука са најмодернијом опремом", рекао је Ковач.
Трећа прича је о берачима чаја у мјесту које је 40 километара од Џакарте, а на 800 до 1.500 метара је надморске висине и на том подручју имају велике плантаже чаја.
"Без обзира на то што се бере чај у првом плану на мојим фотографијама су људи. Приступ је увијек био исти јер се требало приближити људима и ја сам их прво сликао пар пута, подијелио фотографије и онда су они носили у село онима који тај дан нису били у берби. И кад сам успоставио контакт.онда сам направио серију фотографија која мени одговара. Бајрам у Џакарти је тема у којој је најбоља фотографија за 2023. годину и зове се 'У медреси'. Слиједећа прича је 'Жељезничка станица Кота' је везана за бајрам јер након националног празника Индонежани имају 15 дана одмора и возовима путују у своја села. Тад је интересантно видјети жељезничке станице са великим бројем путника. Наредна тема су борбе пијетлова на Балију које су у принципу забрањене, али су толерисане јер су дио традиције. Када најстарији члан породице у селу која је позната умре у његову част се дозволи борба пјетлова. Судије су за ове борбе су највиђенији људи у селу и њихова ријеч се слуша", рекао је Ковач.
Кинески кварт Глодок је кинески храм и ту су обично иде суботом и недјељом.
"На сликама се виде након обреда просјаци јер знају да је дио кинеске традиције да се сиротињи остави нешто након молитве. Осма прича је о скутерима или веспи која се шездесетих година производила у Индонезији јер су овдје Италијани имали фабрику за тржиште Азије. Једном годишње се скупе људи са старим веспама и долазе из мјест која су по 2.000 километара удаљена", закључио је Ковач.
Изложба је отворена до 30. децембра 2023. године.
Шта Ви мислите о овоме?