У Музеју Херцеговине у Требињу, вечерас је приказан филм и промовисана споменица под називом „Осамдесет година ћутања“, аутора Лазара Шкоба и Бранислава Крљаша.
Ова књига говори о злочинима злогласне усташке формације „Црне легије“ у паљанским насељима Раковац и Јеловци и у околним селима. Тада су усташе од 11. до 16. новембра 1943. године, на најсвирепији начин убиле 326 српских цивила, од којих је 143 дјеце узраста до 14 година.
Професор Саша Кнежевић, уредник књиге каже да нису постојали званични, писани трагови о овим злочинима, већ су људи причали између себе и тако преносили свједочења и информације.
„Не знамо како је могуће да се институције кроз историју нису бавиле овим злочинима, али Борачка организација општине Пале је увидјела да је наш посао очување сјећања на сва страдања српског народа у 20. вијеку. Имали смо срећу што је један од аутора књиге Бранислав Крљаша, човјек који је овом злочину доста тога слушао током живота. Схватио је да је мало преживјелих свједока, па је на вријеме са њима урадио интервју, а неколико докумената које су пронашли у архиву БиХ је објављено у књизи“, додао је Кнежевић.
Аутор књиге Лазар Шкобо је рекао да, нажалост, нестају документи о овим злочинима и да је све мање живих свједока.
„'Црна легија' је тог новембра 1943. године дошла на подручје општине Пале, били су далеко опремљенији од домаћег становништва, али се нису упустили са њима у борбу 'прса у прса'. Позвали су 40 најугледнијих српских домаћина да дођу код данашњег Дома културе, гдје су их премлатили и убили на монструозан начин. Након тог ужасног злочина, наставили су свој крвави пир и упали у село Раковац гдје су затекли жене и дјецу и убили око 180 њих. Кулминација злочина дешава се 14. новембра упадом у село Јеловци, гдје су на исти начин убијени мушкарци, жене и дјеца. Ово је крајње вријеме да проширимо свој рад, да нам ово буде само основа а да у будућности обрадимо читаву тематику злочина над Србима у Срезу Сарајево од 1941. до 1945. године“, навео је Шкобо.
Пројекат је реализован уз подршку Борачке организације Пале, а аутори истичу да књига јесте само први корак у расвјетљавању злочина над Србима на ширем простору Сарајева у Другом свјетском рату.
Шта Ви мислите о овоме?