У Музеју Херцеговине у Требињу, приређено je емотивно вече, омаж посвећен Властимиру Брату Павловићу, требињском пјеснику и новинару, којим је обиљежена и 95. годишњица од његовог рођења.
У богатом програму учествовали су бројни Требињци, пријатељи и поштоваоци лика и дјела Брата Павловића: Милана Бабић, Петрица Дучић, Олгица Цице, Момир Бркић, Јефимија От, Ранко Слијепчевић, мр Јелена Глушац и Алекса Антељ.
Професор Милана Бабић, један од организатора ове вечери каже да је главни циљ био да све људе мало боље упознају са ликом Брата Павловића и да направе праву 'требињску причу'.
„Вече смо почели познатом пјесмом Ранка Слијепчевића – 'Требињска', затим смо имали казивање од Љубише Анђелића о Брату Павловићу, који је био његов пријатељ, а остатак програма смо посветили томе да приближимо свима лик Братa Павловића, који је овај град обиљежио и задужио на много начина. Нажалост, још увијек требињска млађа популација није довољно упозната са његовим ликом. Морам истаћи да је Петрица Дучић одрадила огроман посао када је ријеч о организацији и припреми ових фотографија, позвала је и Братову дјецу, која су вечерас, овим поводом, дошла из Сарајева. Ово вечерас је једна уобличена прича о човјеку који се дружио са Стеваном Раичковићем, са Миљковићем, који је 'изгорио' пјевајући своје пјесме и надам се да ће ова манифестација постати традиционална у Требињу“, рекла је Бабић.
Михајло Мићо Павловић, син Брата Павловића захвалио је свима који су вечерас учествовали и додао да је ово за њега било веома емотивно вече.
„Супруга ме је питала зашто нисам устао да нешто кажем, једноставно нисам имао снаге. Ја нисам умјетник ријечи, као што је Брато био, и након овако лијепе вечери само могу изразити велику захвалност свим актерима и Требињцима који су дошли, а посебну захвалност дугујем организаторима, првенствено Петрици Дучић која је била иницијатор свега овога“, рекао је Павловић.
Требињски новинар и писац Љубиша Анђелић каже да је Брато Павловић био његов велики пријатељ и комшија.
„Највише смо се дружили у кафани. Брато је био једна фина душа, али је, нажалост, рано умро“, додао је Анђелић.
Властимир Брато Павловић рођен је у Требињу 1928. године. Школовао се у Требињу, Мостару, Сарајеву и Београду. Један је из прве генерације босанскохерцеговачких новинара и књижевника након Другог свјетског рата. У Требињу је радио као главни уредник Гласа Требиња.
Умро је 1974. године, у 47. години живота, од срчаног удара у Сарајеву. Сахрањен је у родном Требињу. Објављене су му збирке пјесама „Сјећања“, „Равница неба“, „Вирови“, „Девојчица поступака“ и „Паника огледала“, збирке пјесама за дјецу „Сребрни водопад“ и „Звон-звонке пјесме“, те проза за дјецу „Скок са куле“ и „Први лов“.
Шта Ви мислите о овоме?