Brato pavlovic.jpg

У Музеју Херцеговине у Требињу, сутра ће бити одржано вече посвећено Властимиру Брату Павловићу, требињском пјеснику и новинару.

Програм представља омаж Брату Павловићу и његовом стваралаштву, а ово је уједно и обиљежавање 95. годишњице од његовог рођења.

У програму учествују: Ранко Слијепчевић - „Требињска“, Јефимија От -  „Вијенац ловора за пјесника“ I дио и „Вијенац ловора за пјесника“ II дио (Љубиша Анђелић), Милана Бабић - О Павловићевој поетици и Ријеч -двије о Петрици Дучић, Момир Бркић - „Шемса“ (Брато Павловић), Мр Јелена Глушац, клавир - „Танго“ А. Piazzolla, Олгица Цице - О поезији за дјецу Брата Павловића, „Брату Павловићу ( пјеснику)“ и Епитаф на гробу Брата Павловића, Петрица Дучић - Прича о фотографијама и Алекса Антељ - „Из Руског цара“ ( Брато Павловић).

Властимир Брато Павловић рођен је у Требињу 1928. године. Школовао се у Требињу, Мостару, Сарајеву и Београду. Један је из прве генерације босанскохерцеговачких новинара и књижевника након Другог свјетског рата. У Требињу је радио као главни уредник Гласа Требиња.

 У Сарајеву се бавио новинарством и био члан редакције у Гласу пионира, Омладинској ријечи, Радио Сарајеву и Вечерњим новинама. Почетком педесетих година одлази у Београд гдје прво студира на Високој новинарско-дипломатској школи, а потом прелази на Одсјек за књижевност и језик Филозофског факултета.

Умро је 1974. године, у 47. години живота, од срчаног удара у Сарајеву. Сахрањен је у родном Требињу. Објављене су му збирке пјесама: Сјећања, Равница неба, Вирови, Девојчица поступака и Паника огледала, збирке пјесама за дјецу: Сребрни водопад и Звон-звонке пјесме, те проза за дјецу: Скок са куле и Први лов.

Његове пјесме уврштене су 1976. године у „Антологију послијератне босанскохерцеговачке лирике“, Ивана Кордића, као и у збирку „Врт дивљих ружа - послијератно босанско-херцеговачко пјесништво“, Јосипа Остија 1989. године.

Почетак је у 19 часова.