Док управа Олимпијског центра „Јахорина“ покушава убиједити јавност да на овој планини прави пословно и туристичко чудо трошећи новац добијен из кредита, код банака не ужива превелики углед.
То потврђује и њихово последње кредитно задужење код београдске „Алта банке“ која ће им дати 4,6 милиона евра за капиталне инвестиције, али уз изузетно високу камату од 10,75 одсто.
Период отплате и инструмент обезбјеђења често утиче на каматну стопу, али то овдје није случај.
Рок отплате је само шест мјесеци, а враћање новца безусловно гарантује Влада Републике Српске, што код банкара није имало пуно утицаја.
„У случају доспјелог и неплаћеног ануитета Република Српска извршиће плаћање свих доспјелих и неисплаћених обавеза из буџета“, стоји у одлуци Владе о давању гаранција.
Економисти оцјењују да је камата изнад свих очекивања, а чудно им је и задуживање изван БиХ, гдје су камате тренутно повољније од ове коју је дала банка из Србије.
Игор Гавран оцјењује да је ријеч о јако чудном аранжману који је тешко логички оправдати и који му не дјелује нормално.
Он сматра да виша каматна стопа од уобичајене може бити оправдана ако је дужник високоризичан гдје кредитор има мање повјерења да ће кредит бити уредно измирен.
„У овом случају је то такође нелогично јер је ријеч о јако великим износу и ако постоји повјерење да ће бити враћен за само шест мјесеци онда би требале постојати чврсте гаранције, а ако постоје чврсте гаранције онда ризик не би требао бити велики и оправдавати вишу каматну стопу“, каже Гавран.
Слично размишља и декан Екононског факултета на Палама Марко Ђого.
„Свакако да каматна стопа може бити индикатор колико неко предузеће ужива углед и повјерење код банке. Такође, предузећа често немају пуно избора, а банке користе ту ситуацију. У сваком случају камата је висока с обзиром на гаранције које даје Влада“, каже Ђого.
Јахорина је иначе недавно изашла из вишедневне блокаде рачуна у коју је дошла јер није на вријеме плаћала своје обавезе.
Док „Алта банка“ профитира на високим каматама које наплаћује од домаћих предузећа, Босна и Херцеговина на другој страни поклања имовину.
Наиме, ова банка настала је на темељима „ЈУБМЕС“ банке у којој је БиХ по основу расподјеле имовине бивше СФРЈ имала 10.352 акција или 3,59 одсто у укупном власништву.
Те акције Савјет министара БиХ је недавно продао за 340.770 евра, што је четири пута ниже од њихове књиговодствене вриједности.
Акције је купила „Алта Паy Гроуп“ у власништву Давора Мацуре, а која је и већински власник „Алта банке“.
Шта Ви мислите о овоме?