Драган Хрњез се као осамнаестогодишњак нашао у ратном вихору из којег није изашао до посљедњег дана рата. Данас петедесетогодишњак, самохрани отац, трајно радно неспособан и корисник Јавне кухиње. Са сином живи од више него скромних примања.
Са 18 година у току редовног служења војног рока нашао се на хрватском ратишту. Потом долази у Требиње гдје након мјесец дана поново задужује униформу и одлази на ратиште на којем је био до краја рата. Данас је трајно неспособан за рад, самохрани је отац и каже да не зна од чега би живио да нема Јавне кухиње.
“Тешко је, врло тешко и не може се крај с крајем. Да ми није народне кухиње, стварно не знам шта бих и како бих, од чега живио, и ја и дијете. Послије рата сам радио све живо, истоварао сам камионе, чувао кафиће преко ноћи, копао канале и послије тога наступа болест. Ја сам човјек инвалид који не може да ради и зарађује. Некад се деси да по три дана не могу никуд из кревета, већ ме дијете води до WЦ-а”, каже Хрњез.
О лошем положају демобилисаних бораца говори се готово тридесет година након рата. Они који су младост оставили на фронту данас воде битке које нису ни сањали… Битке за голи опстанак!
“Мени је жао што смо ми дошли до ове ситуације и да овако живимо ми који смо се борили за ову државу, а држава нам је сасвим мало дала или ништа. Замолио бих и државу да поведе рачуна о нама и да имамо достојанствени живот, да не живимо на рубу егзистенције”, искрено говори демобилисани борац који је дословно на рубу егзистенције.
“Молим све добре људе који су у могућности да ми помогну”, каже Драган Хрњез и захваљује се свима који су му помагали до сада како би ријешио питање егзистенције у борби за живот достојан човјека.
Уплате можете извршити на сљедећи начин:
Драган (Слободан) Хрњез
Светосавска 37
89101 Требиње
Жиро рачун: НЛБ банка – 5620088106641437
ИБАН: БА395620088187864775
СWИФТ: РАЗББА22
Шта Ви мислите о овоме?