Izlozba muzej2.jpg

У оквиру овогодишњих Дучићевих вечери поезије, вечерас је у Музеју Херцеговине отворена изложба „Хелена, сербиае регина” која је први пут била приређена поводом обиљежавања 75. година од оснивања Републичког завода за заштиту споменика културе Србије.

Изложба представља изузетна стваралачка достигнућа средњовјековног сакралног наслијеђа у Србији. Задужбина Јелене Анжујске привукла је пажњу свјетских стручњака почетком 20. вијека, захваљујући истраживањима француског византолога Габријела Мијеа, који је и допринио сврставању српског градитељског наслијеђа у византијску традицију.

Директорка Републичког завода за заштиту споменика проф. др Дубравка Ђукановић у свом обраћању навела је да је на изложби представљено 12 умјетничких дјела, од којих су шест културна добра.

„Kроз ову изложбу смо представили дио историје и умјетности културе Србије, али смо се потрудили и да прикажемо хронологију вијека и по дугог истраживања, обнове и презентације комплекса манастира Градац. Kроз све сегменте ове изложбе проткани су детаљи конзерваторско-рестаураторског рада који спада у једне од најзначајнијих, најобимнијих и најуспјешнијих реализација у Србији“, објаснила је проф. др Дубравка Ђукановић.

Izlozba muzej1.jpg

Окупљене је поздравила директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић која се посебно осврнула на историјске везе Јелена-Хелене Анжујске са Херцеговином.

Она је подсјетила да је прије пар година, поводом седам вијекова од смрти краљице Јелене Анжујске, у требињском Музеју Херцеговине одржано предавање о њеном животу и дјелу.

„Kраљица Јелена Анжујска, била је супруга Уроша Првог и мајка српских краљева Драгутина и Милутина. То је уједно и једина породица Немањића, која има специфичне породичне портрете, сачуване у припрати манастира Сопоћани. Ријеч је о изузетно занимљивој историјској личности средњовјековне Србије. Kраљица Јелена била је прва жена владарка, велика ктиторка и доброчинитељка, књижевница, монахиња и светитељка“,рекла је Ивана Грујић.

Манастир Градац је њена највећа задужбина, а касније и гробна црква, у којој је сахрањена 1314. Године.