Данас су Митровске задушнице

У црквама се обиљежавају Светом литургијом и парастосом, а на гробље се излази прије подне и носе само свијећа, жито и вино. Свако друго обиље је непотребно и није у духу православља.

Према народном вјеровању, свијећа упаљена на задушницу више вреди од свих свијећа упаљених покојницима током године, а ако се не упали мртви ће годину дана бити у мраку.

Задушнице никада нису за вријеме поста, па зато и падају у суботу, па се тада и пеку колачи од бијелог тијеста. Заједничко за задушнице у свим крајевима јесте излазак на гробље, ношење онолико свијећа колико се покојника помиње и организовање послужења на гробу, било то само сок или чаша воде.

Ако неко није у могућности да изађе на гроб покојника, покојнику се служи помен у цркви.

У цркви се на задушнице помињу и ријечи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог вијека хришћанске проповиједи: “Помозите покојнима и помињите их. Не оклијевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих.”

Према учењу Цркве, на Задушнице се вјерници моле у храмовима и на гробљима за покој душа умрлих, а чине и милостињу.

Митровске задушнице, друге су по значају у православном календару, одмах иза оних пред Васкршњи пост.

У црквеној години постоје четири општа задушна дана: Задушнице пред Васкршњи пост (уочи почетка Великог поста), Духовске задушнице (уочи празника Свете Тројице), Михољске задушнице (уочи Михољдана) и Митровске задушнице (уочи Митровдана).

Задушнице увијек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увијек слави у недјељу, провео у гробу.