У времену све већих нестабилности и распламсавања нових сукоба широм свијета, свједоци смо процеса које ће довести до промјена структуре становништва, миграције, ратова и неминовних нестајања граница, а можда и читавих држава.
Иако је немогуће прецизно предвидјети будућност и одредити које државе би могле нестати под утицајем промјена, постоје сценарији који се базирају на економским, политичким, еколошким, демографским факторима и бројним другим факторима.
Пад наталитета, старење становништва и миграције могу довести до смањења броја становника у одређеној држави, што може утицати на њену стабилност и одрживост.
Ништа мање нису важни ни еколошки фактори као што су климатске промјене, поплаве, суше, подизање нивоа мора и природне катастрофе које могу угрозити територијални интегритет држава, нарочито оних са ниским надморским висинама.
Унутрашњи сукоби, тероризам, сепаратистички покрети или међународни конфликти могу довести до распада или подјела постојећих држава. Инвазија или анексија појединих држава данас, разрјешавању ситуације на Кавказу и распламсавању сукоба између Израела и Палестине не чине се нимало немогућим.
Велика економска криза, дугови и неуспјешна економска политика могу довести до политичке нестабилности, па чак и колапса неке државе. Процес глобализације или груписање појединих држава повезаних историјским, идеолошким или економским факторима може довести до јачања међународних савеза или организација и смањења суверенитета појединих држава што може утицати на њихов статус.
Сви ови комплексни и често међусобно повезани фактори могу довести до значајних промјена, настанка нових или нестанка постојећих држава. Неки од поменутих сценарија су већ видљиви у одређеним дијеловима свијета, док су други још увијек спекулативни.
Нове државе
Најмлађа држава на свијету је Јужни Судан који је прогласио независност 2011. године. Велике вјерске и етничке разлике у два дијела земље довеле су до сукоба који се завршио проглашењем независности јужног дијела земље.
Убрзо, међутим, ово ће се промијенити и статус најмлађе државе на свијету заузеће острво Богенвил чији су становници на референдуму изгласали одлуку по којој ће 2027. године прогласити независност од Папуе Нове Гвинеје.
Украјина
Неколико дана након почетка специјалне војне операције Русије на Украјину и доласка руских трупа надомак Кијева, многи су се запитали хоће ли ова држава бити збрисана са мапе војном интервенцијом. Украјина је ипак пружила приличан отпор и показала се као жилав противник, што и није изненађујуће за земљу са толиким пространством и становништвом које је бројало око 45 милиона људи. Убрзо су почеле да стижу донације и наоружање из западног свијета, па је тешко очекивати да ће Москва остварити своје циљеве у Украјини какви год они били, а оно што је требало да буде брза војна интервенција са ослонцем на проруско становништво, претвара се у вишегодишњи крвави и исцрпљујући сукоб налик на Авганистан.
Управо је дугогодишња војна кампања у Авганистану била својеврсни завршни чин Совјетског Савеза на међународној позорници. Совјетски Савез убрзо је исцрпљен унутрашњим политичким разлозима и оптерећен становништвом читавог источног блока жељним стандарда из излога западног свијета прогласио разлаз, а на својим ободима оставио неколико конфликтних зона и граница за које тешко можемо рећи да ће остати непромјенљиве на дужи временски период.
Тајван
Тајван данас функционише као независна држава, а званични Пекинг сматра га дијелом Кине. Ослоњен на америчку заштиту и технологију, Тајван је управо онај поменути "излог западног свијета" окренут према комунистичким државама.
Стандард и висока технолошка развијеност за разлику од копненог дијела Кине који је тек посљедњих деценија у успону доводе до великих разлика и међу самим становништвом. Званични Пекинг истиче да ће обновити свој суверенитет над Тајваном милом или силом, а посљедњих неколико година праћених економским и војним успоном Кине све више се говори и о могућности инвазије која не би прошла без уплива Американаца. Нема сумње да би свако ратно рјешење довело до стварања нове Украјине на Пацифику.
Молдавија
Румунија и Молдавија важе за двије прилично културолошки и етнички повезане државе раздвајају прије свега политички и геостратешки интереси. Румунија је чланица НАТО и ЕУ док је Молдавија и сама дубоко политички подијељена на проруску и проевропску.
Поред тога, област звана Придњестровље функционише као независна држава унутар Молдавије и лојална је Москви. Такође, руске трупе распоређене су на дијелу територије Молдавије.
Бјелорусија
Неколико покушаја предсједника Бјелорусије Александра Лукашенка да своју земљу учини у потпуности независном од било кога на свијету завршила су се неславним флертом са Западом и неколико покушаја обојених револуција од чијег је утицаја поново морао да тражи заштиту под окриљем Русије.
Од тада, све се више говори о савезу Русије и Бјелорусије, а увелико се помиње и уједињење двије земље.
Климатске промјене
Малдиви, Вануату, Кирибати, Соломонска острва и Тувалу само су неки од примјера држава које би могле нестати усљед дјеловања климатских промјена. Повећањем нивоа мора, малим острвским државама широм Индијског и Пацифичког океана пријети физички нестанак.
Велика Британија
На референдуму одржаном 2014. године Шкотска је одлучивала о одвајању од Велике Британије. Референдум је завршен неуспјешно, али прича о распаду Велике Британије је увијек присутна, посебно у већ, на римокатолике и протестанте подијељеној, Сјеверној Ирској гдје тероризам и улични нереди нису били ништа неуобичајно.
Ипак, имајући у виду да је Лондон центар из кога се контролишу многи меридијани на планети, тешко је повјеровати да ће престоница глобалних структура моћи дозволити себи такав ударац на домаћем терену. То би пренијело веома лошу слику остатку свијета и означило да у некадашњој "Империји у којој сунце никад не залази" ипак надолази сутон.
Шпанија
Шпанија је једна од држава са најистакнутијим сепаратистичким покретима у свијету.
Каталонија је свакако најпознатија, а уједно је и најбогатији регион Шпаније. Неколико пута су подносили иницијативе за одвајање од Шпаније, а најпознатији је био референдум 2017. године који је влада у Мадриду прогласила нелегалним. На референдуму је готово једногласно изгласана независност Каталоније, али је влада у Мадриду имала нешто јаче аргументе у виду пендрека, сузавца и наоружаних формација, а морате признати да је тешко одољети аргументима човјека са пиштољем. Тадашњи лидер Каталонаца Карлес Пућдемон завршио је у политичком изгнанству у Бриселу, а политичке снаге које су остале у земљи прихватиле су преговоре којима је све враћено на претходно стање.
Поред овог, Шпанија се суочава са још неколико веома озбиљних сепаратистичких покрета. Баскија такође важи за једну од најразвијенијих области у Шпанији. Становници ове покрајине себе не сматрају Шпанцима, имају свој језик, историју и аутентично поријекло, а уз то важе за један од најобразованијих народа у Европи. Баски су, поред интелектуалног, показали и спремност да својим животима плате независност, па је влада у Мадриду неколико деценија имала проблем да пацификује организацију ЕТА. Данас је ситуација нешто мирнија, али баскијски пламен несумњиво и даље тиња испод површине.
Шпанска провинција Галиција такође је један од региона ове државе у коме се све више говори о сепаратизму.
Белгија
Држава која се састоји од двије покрајине Фландрије и Валоније дубоко је подијељена између становништва које је повезано са Холнадијом на једној и Француском на другој страни.
У Белгији постоји приличан број становника који се отворено залаже за подјелу земље на фламаски и валонски дио и окончање заједничког суживота.
БиХ
БиХ би могла да престане да постоји уколико би Република Српска прогласила независност. Дејтонским споразумом скројена држава никада није у потпуности профункционисала, а страни намјесници су, по свему судећи, једини фактор који успјешно функционише у БиХ од завршетка рата.
Константни покушају да се наметне доминација Бошњака и централизује федеративна држава довеле су до потпуне нефункционалности. Срби из Републике Српске не желе да се о њиховој судбини одлучује из Сарајева, а Бошњаци су упорним инсиситирањем на централизацији, уз помоћ страних намјесника, окренули против себе чак и Хрвате са којима дијеле Федерацију БиХ.
Палестина
Рат Израела и Палестине поново је постао главна вијест у свим свјетским медијима након терористичког напада Хамас и жестоког одговора Израелаца који су се мобилисали за велику војну кампању и неселективни обрачун са Палестинцима. Оно што је једна од карактеристика сукоба Израела и Палестине је да су цивилне жртве готово редовна појава, а често и легитимне мете и једних и других.
Палестина је од краја Другог свјетског рата, почетка насељавања Јевреја на ту територију и стварања државе Израел, из године у годину губила све више територије. Томе су допринијели и ратови које је Израел водио са арапским земљама уз готово константне сукобе са Палестинцима. Ипак, Израел је из сваког рата излазио са све више освојене територије коју би потом ревносно насељавали.
Данас је Палестина подијељена на Западну обалу и Појас Газе које су практично енклаве опасане израелским зидовима, војском и све већим бројем насељених становника.
Нагорно Карабах
Нагорно Карабах је област која је прогласила независност када се распао Совјетски Савез. Јерменско становништо које Нагорно Карабах сматра својом прапостојбином успјешно је одолијевало свакој врсти интеграције у Азербејџан и практично је ова територија функционисала као независна држава, иако међународно непризната, све до недавно када је брзом војном интервенцијом Азербејџан за 24 часа преузео контролу над овом територијом, а колоне јерменских изгнаника упутило се према Јерменији.
Предсједник Нагорно Карабаха потписао је, након предаје, указ којим ће ова држава званично престати да постоји од 1. јануара 2024. године.
Кореја
Након завршетка Другог свјетског рата, Кореја је подијељена на Сјеверну и Јужну. Сјеверна Кореја је била под утицајем Совјестког Савеза, а Јужна Кореја под утицајем САД. Двије земље ушле су у рат 1950. године, а ни крај оружаних сукоба није окончао тензије на овом полуострву. Наизглед непомирљиве разлике између диктаторског, комунистичког и нуклерним ракетама наоружаног сјевера под Ким Џонг Уном и демократског, капиталистичког и технолошки развијеног југа често дјелују као буре барута које би сваког тренутка могло да експлодира и изазове сукоб ширих размјера.
Насупрот тензијама по којима су познате било је и више иницијатива да се Сјеверна и Јужна Кореја уједине. Уколико би се извео такав подухват, таква земља би сасвим сигурно постала војни, економски и политички гигант.
Бенелукс
Економски савез Холандије, Белгије и Луксембурга праћен је иницијативом која би ове земље одвела корак даље и ујединила их у једну државу имена у коме се спаја скраћени назив све три Бенелукс.
Холандија
Холандија је једна од европских земаља која би могла нестати под утицајем еколошких фактора. Већи дио територије Холандије налази се неколико метара испод нивоа мора које запљускује њене обале. Велики насипи и бране су једино што спријечава катастрофу.
Русија
Русија је федеративна држава која се састоји из 24 републике, 9 покрајина, 48 области, 3 града федералног значаја, 1 аутономне области и 4 аутономна округа. Овдје се не убраја Крим који су Руси анектирали од Украјине ефикасном војном интервенцијом 2014. године. Русију насељава више од 200 националних и етничких скупина. Иако око 80 одсто становништва чине Руси, они нису подједнако насељени, па их у поједини областима Русије има мање од два одсто.
Почетак специјалне војне операције у Украјини на Западу су све актуелније приче о распраду Русије како наводе због унутрашњих прилика, али и због саме жеље бивших колонијалних сила да се такав сценарио догоди. Није тајна ни да су неки од креатора америчке политике, отворено писали о подјели Русије на више држава и расподјели њених природних богатстава.
Кипар
Кипар је још један од примјера држава које су створене међународном интервенцијом од два међусобно супротстављена ентитета. Већински насељен грчким становништвом признат је међународно као цјеловит иако влада у Никозији не контролише сјеверни дио земље. Турска је преузела контролу над сјевером Кипра на којем су већински Турци прогласили своју државу Сјеверни Кипар. Признали су их само Турска, Пакистан и непризната Абхазија.
Већинско грчко становништво не крије жељу да се придружи матици, преноси "Политика".
Шта Ви мислите о овоме?