Медији у БиХ налазе се у све тежој ситуацији, а поред законских ограничења медијских слобода, све већег притиска од стране политичких и економских фактора, додатни изазов представља и обавеза у борби против дезинформација и мисинформација, односно за правовремено и истинито извјештавање.
Основне слободе и права медија један су од услова и из Мишљења Европске комисије и 14 приоритета за добијање кандидатског статуса, од којих се приоритет број 12 односи на медијске слободе.
Додатна медијска ЕУ обавеза, која је настала након масовног пласирања дезинформација и мисинформација током пандемије короне, а ојачана након почетка руске инвазије на Украјину од 24. фебруара прошле године, представља уклањање непровјерених, малициозних, искривљених и нетачних информација које се пласирају путем интернета. Велике интернет платформе и претраживачи почели су с рангирањем интернет новинских сајтова у складу с испуњавањем ових обавеза, а притом новинари у БиХ, али и на западном Балкану, имају изазове у смислу финансија и људских ресурса да се с овим појавама, уз појачани политички притисак и репресивне законе, боре.
Међународна заједница, посебно ЕУ, САД, Велика Британија и Норвешка, покушавају медијима помоћи да се изборе с овим проблемима. Недавно је у Сарајеву одржана радионица за представнике медија с циљем размјене мишљења у вези с професионалним извјештавањем медија, али и стварања претпоставки за њихов бољи рад.
Емили Кофман Крунић, замјеница шефа Мисије УСАИД-а у БиХ, истиче да Влада САД већ три деценије подржава медијски сектор у БиХ, организујући обуке у редакцијама и пружајући смјернице за управљање медијским компанијама. Она истиче да по медије посебно озбиљне посљедице оставља негативно политичко озрачје и све већа поларизација у читавом региону.
"Медији морају бити слободни - у законском и политичком смислу - да обављају свој посао као суштинску функцију демократије. Док се суочавамо са све већим изазовима, морамо пронаћи нове дјелотворне начине за рад и професионализацију што већег броја медијских кућа", истиче она.
Џини Бурго, предсједница и извршна директорица "Интернеwса", међународне непрофитне организације за подршку медијима, истиче да је забринута да су глобалне пријетње с којима се медији суочавају присутне и у БиХ, укључујући и повећане притиске, па чак и нападе на медије.
"Према подацима 'БХ новинара', од 2019. десило се више од 340 напада на новинаре, укључујући пријетње, политички притисак и онлине насиље, говор мржње и правно узнемиравање, што је пораст од 137 одсто", нагласила је она.
Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, истиче да се у РС и БиХ остварује оно на шта су новинари упозоравали прије тачно годину дана, када се први пут појавила информација да се припрема нови закон о враћању криминализације клевете у РС.
"У само годину дана ситуација за рад новинара у РС, а тиме и у БиХ је не дупло, него и до шест пута тежа и комплекснија јер се људи суочавају с аутоцензуром, извори се мање јављају, не можете доћи до информација, игноришу се новинарска питања... Све се то одражава на грађане, а не само на медије, јер они добијају непотпуне информације. Када нема информација, онда ту царују дезинформације и спинови", каже он. Истиче да такво стање користе оне политичке или економске снаге за пласирање својих личних интереса и агенди.
Он истиче да су новинари протеклих дана на разним састанцима и радионицама које су имали изнијели своје приједлоге који се, између осталог, односе на анализу могућности укидања ПДВ-а за медијске куће, оснивање фондова у којима би локалне власти уз помоћ ЕУ фондова без политичког притиска или условљавања могле издвојити средства за рад професионалних медија и неке друге мјере.
"Постоји маса ствари које се могу урадити, само не видимо спремност домаћих власти да се то уради нити довољно велики притисак ЕУ, јер колико год они говорили да нема компромиса око слободе јавног говора, чини нам се да се иза леђа ипак праве неки компромиси, као да су им можда неке ствари мало важније од људских права у РС и БиХ", закључује Вукелић.
Шта Ви мислите о овоме?