Службе задужене да Европу штите од исламистичких екстремиста већ мјесецима дижу узбуну. У мају су холандске службе безбједности упозориле да се повећала терористичка пријетња Исламске државе Европи. Истог мјесеца, француски министар унутрашњих послова рекао је да је ризик од исламистичког тероризма у порасту и да посебно циља његову земљу и околне сусједе, пише Гуардиан.
Посљедњих дана ове се песимистичне прогнозе остварују. Француска распоређује додатних 7.000 људи на своје улице након што је један учитељ у петак насмрт избоден ножем у нападу који је Емануел Макрон осудио као ‘варврски исламистички тероризам‘. Осумњичени нападач заклео се на вјерност ИС-у у аудио поруци на свом мобилном телефону недуго прије убиства, рекли су тужиоци.
Након пуцњаве у којој је у понедјељак у Бриселу двојицу шведских навијача убио 45-годишњак од раније познат службама безбједности и за којег се сумњало да је радикализован, шведски премијер Улф Кристерсон казао је да су његова земља и њени интереси под пријетњом ‘никад прије виђеном у модерно доба‘.
Мрачне године
Од мрачних дана интензивних терористичких напада који су захватили Европу између 2014. и 2017, насиље исламистичких милитаната изгурале су с насловница неке друге безбједносне пријетње: све гласнији активизам крајње деснице, настојања да се сруши демократија у Њемачкој, економске потешкоће које поткопавају рад институција и пријете хаосом, као, наравно, и рат у Украјини.
Иако је било напада који се приписују исламистичким екстремистима, они су били релативно ријетки, премда углавном смртоносни. Године 2020. у Француској је још један учитељ избоден насмрт, у Бечу је четворо људи убио аустријски држављанин који је својевремено покушао отићи у Сирију и придружити се ИС-у. Ови и слични напади били су дјело појединаца који су дјеловали независно од било какве веће организације, али које је инспирисала иста шира идеологија.
Ово наглашава колико је за ранији талас тероризма било важно постојање тзв. калифата којег је установио ИС. Многи од напада изведених 2015. и 2016. дугују своју застрашујућу дјелотворност способности организатора терористичких напада да испланирају акцију, све искомуницирају и увјежбају своје чланове у релативној безбједности њихове енклаве у Сирији и Ираку. Очигледан успјех ИС-а свидио се хиљадама младих Европљана који су симултано пожељели тамо отићи. Комбинација је била разорна.
Неколико година је прошло од разарања калифата, али ИС још увијек контролише нека подручја на Блиском истоку, Авганистану и посебно у регији Сахел у Африци. Иако постоје докази да група и даље циља Европу, логистичке потешкоће су значајне и ИС с тешком муком привлачи нове регруте изван свог уског локалног подручја. У 2022. су само два од 16 извршених напада на подручју ЕУ била дјело џихадиста, каже Европол.
Нису нестали
Али пријетња није још посве нестала. Протеклих година су осујећени бројни покушаја, а стотине осумњичених приведено. То често прође неопажено. Тек ријетки су обратили пажњу на наводну терористичку завјеру ИС-ове ћелије Тајик која је циљала америчку и НАТО-ову базу у Њемачкој 2020, или двоструку полицијску операцију чији су циљ били финансијери ИС-а и покушаји онлајн регрутовања у Шпанији 2022.
Недавни примјер је хапшење петорице људи у априлу у Шведској под оптужбом да су припремали терористички напад као одмазду за спаљивање Курана на скупу у Стокхолму неколико мјесеци раније. Још двојица исламиста који су регрутовали нове чланове ухапшени су у уторак у Италији.
Индивидуални инциденти пријете одређеним државама, као што је можда показао низ спаљивања Курана у Шведској, али велика криза на Блиском истоку пријети читавој Европи. Сваки рат у Гази довео је до пораста екстремистичког активизма на континенту. Овај посљедњи сукоб по томе није другачији.
Засад је пријетња каквог већег напада ниска. За такве нападе потребни су мјесеци припреме и не могу бити организовани на брзину. Но како је рекао један функционер безбједносне службе: ‘Неко лако може причврстити љепљивом траком кухињски нож за руку.‘
Такве ће ствари бити главна пријетња како се криза на Блиском истоку буде настављала или можда интензивирала, преноси Јутарњи.хр.
Шта Ви мислите о овоме?