Radnici njemacka.jpg

Како живи Србин у Њемачкој? Често питање на које је данас и више него тражен одговор.

У овој најјачој европској економији, која и данас трпи посљедице кризе руско-украјинског рата, али која и буквално вапи за радном снагом, живи и ради око 400.000 Срба. Најчешће су то млади људи до 45 година, али су данас у Њемачкој и они старији који чекају пензију и то им је лични услов и да се врате у Србију.

Просјечан Србин у Њемачкој зарађује између 1.500 и 4.000 евра, најчешће изнајмљује стан, донекле зна њемачки језик, школује дјецу, ријеч пензија је важна и не би се вратио у Србију све док може да ради и зарађује.

На питање зашто и шта им је то тамо толико боље, кажу да је све некако “лакше, спорије, уређеније и са много мање стреса и размишљања о томе како сутра”. Али, многи кажу и да је отаџбина у срцима, да сјета постоји и да су љета и одмори резервисани за родбину и да се тада паре не жале.

Своју егзистенцију темеље на раду и то најчешће у мањим фирмама у области угоститељства и производњи, али и у здравству, металној индустрији, грађевинарству, пољопривреди, услугама чишћења, обезбјеђења…

За већину ових послова не треба им добро знање језика, мада је пожељно, док је у здравству обавезно. С годинама многи од њих и науче језик, они старији теже, али дјеци која се школују временом постаје као матерњи.

По правилу, важи да што су боље квалификације и што боље говоре њемачки језик, то је Србима у Њемачкој једноставније да дођу до посла и дугорочно остану. Ипак, већина радника из Србије у Њемачкој ради оне мање плаћене послове, за које се тражи само диплома средње школе и површно знање језика.

Мушкарци најчешће зарађују на грађевини и сродним дјелатностима, гдје у просјеку зарађују и до 2.500 евра мјесечно. Зидар зарађује 3.214 евра, молер 2.975 евра, а ковач може зарадити 3.053 евра мјесечно. Умијеће вариоца се плаћа око 2.819 евра, а керамичара око 3.000 евра. Возач виљушкара, на примјер, има просјечну плату 2.679 евра, а путар 3.463 евра. Све су то просјечне плате по званичној статистици.

Велики број Срба је у Њемачкој ради и у угоситељству било као кувари или послуга и ту су плате нешто мање и крећу се око 1.800 евра у просјеку.

Медицинске сестре, у овој економски најразвијенијој европској земљи зарађују и до 2.600 евра. Оно што је интересантно јесте да многи Срби у Њемачкој често раде и додатни такозвани “мини џоб”. На таквим пословима најчешће раде по око два часа и они им могу донијети око 1.000 евра мјесечно у просјеку.

Сад већ традиционално најтраженији су радници у здравству, медицинске сестре и љекари, па највећи број радника који је отишао са подручја Балкана, управо је из овог сектора. Физиотерапеут има просјечну плату 2.588 евра, болничар 3.511 евра, медицинска сестра 3.645 евра, зубни техничар 2.590 евра. Медицинско-технички лабораторијски асистент 3.497 евра, а доктори просјечно 6.337 евра.

Срби се запошљавају у струци и са дипломама различитих факултета, па тако инжењер машинства зарађује око 6.173 евра, инжењер електротехнике 6.300 евра, арихтекта 4.122 евра. Програмерима су врло високе плате, што је тренд широм свијета. Држављанство им је врло важно.

Зашто одлазимо у Њемачку?

Како кажу гастарбајтери у Њемачкој разлози одласка су, кажу, реални – много већа зарада за исти рад него у Србији, лагоднији живот и како тврде, мање стреса, јурњаве, страхова за егзистенцију и питања како породици обезбиједити бар основна средства за живот.

– Све је некако лакше, мирније. У многим фирмама можеш да одабереш хоћеш ли радити шест или осам часова или прековремено. Тако супружници са дјецом најчешће одлучују да жена ради скараћено, а муж осам часова дневно. Предност је и што нам је свима школа и посао практично надомак куће и што не губимо ни вријеме ни стрпљење у превозу и гужви… Зна се да ћеш добити плату на вријеме и да ћеш имати довољно новца да покријеш све трошкове без устезања и калкулисања чега треба да се одрекнеш – каже Мирко који четири године живи у Ахену са супругом и двоје дјеце.

Како наводи, сви Срби који раде најчешће су и кредитно способни, па готово сви узимају и добре аутомобиле на кредит. За некретнине се ипак мало одлучују јер су у питању дугорочни зајмови од 20 и више година.

Смјештај проблем
Мало Срба у Њемачкој има и свој стан. Сви изнајмљују простор гдје живе, али и овдје постоје правила – не може рецимо четири члана породице у 30 квадрата. А, кирија није никако занемарљив трошак и у просјеку износи око 1.000 евра.

Минхен: једнособан стан (у центру) – 1.355 евра, једнособан стан (ван центра) – 1.037 евра, трособан стан (ван центра) – 1.894 евра, пише Блиц.

Дортмунд: једнособан стан (у центру) – 665 евра, једнособан стан (ван центра) – 366 евра, трособан стан (у центру) – 1.450 евра, трособан стан (ван центра) – 800 евра.