"Вашингтон пост": Кина жање ДНК Срба, креће глобални рат око генетских материјала

Већи дио Европе био је у изолацији у априлу 2020. када је у српску престоницу стигао авион са поклоном Народне Републике Кине.

Унутра је био кинески изум назван "Ватрено око", софистицирана преносива лабораторија која је могла да открије инфекције вирусом корона из сићушних генетских фрагмената које патоген оставља за собом. Иако је тада све ово прошло прилично неопажено, три године касније о томе брује сви свјетски научници, а прича је осванула и на насловној страни чувеног Вашингтон поста.

А то је, како су Срби убрзо открили, била само једна од његових могућности, преноси Нова.рс

„Ватрено око“ је било изванредно не само у разбијању генетског кода за вирусе, већ и за људе, са машинама које могу да дешифрују генетске инструкције садржане у ћелијама сваке особе на Земљи.

Крајем 2021. године, док је пандемија и даље бјеснила, српски званичници су објавили да раде са кинеском компанијом на претварању лабораторије у стални објекат са плановима за прикупљање и чување читавих генома, или генетских нацрта, грађана Србије, пише Вашингтон пост.

Српски научници били су одушевљени, а премијерка Ана Брнабић захвалила се Кини због тога што је тој балканској земљи дала „најнапреднији институт за прецизну медицину и генетику у региону“.

Па ипак, кинеско „Ватрено око“, које је углавном поклоњено или продато страним земљама током пандемије – привлачи пажњу западних обавјештајних агенција усред растуће забринутости због кинеских намјера.

Неки аналитичари виде великодушност Кине као дио глобалног покушаја да искористе нови извори веома вриједних података о људској ДНК у земљама широм свијета.

Тај напор прикупљања, који је у току више од деценије, укључивао је куповину америчких генетичких компанија, као и софистициране хакерске операције, како тврде амерички и западни обавјештајни званичници.

Ипак, недавно је добио неочекивани подстицај од пандемије вируса корона, што је створило могућности кинеским компанијама и институтима да дистрибуирају машине за секвенцирање гена и изграде партнерства за генетичка истраживања на мјестима где је Пекинг раније имао мали или никакав приступ.

Усред пандемије, лабораторије Фире-Еие би се брзо шириле на четири континента и више од 20 земаља, од Канаде и Летоније до Саудијске Арабије, и од Етиопије и Јужне Африке до Аустралије. Неколико, попут београдског, сада функционишу као стални центри за генетско тестирање.

„Корона је само представљала врата за улаз“, рекао је један виши аналитичар америчке обавјештајне службе који помно прати кинески биотехнолошки сектор.

Портпарол кинеске амбасаде у Вашингтону одбацио је сваку сугестију да су кинеске компаније непрописно добиле приступ генетским подацима. Портпарол Лиу Пенгиу рекао је да су лабораторије Фире-Еие помогле многим земљама да се изборе са опасном пандемијом и да и даље играју виталну улогу у откривању канцера и других болести. БГИ група, компанија са сједиштем у Шенжену која производи лабораторије Фире-Еие, саопштила је да нема приступ генетским информацијама које је прикупила лабораторија којој је помогла да се направи у Србији.

Међутим, амерички званичници примјећују да је БГИ одабрао Пекинг за изградњу и управљање Кинеском националном банком гена, огромном и растућом државном ризницом која сада укључује генетске податке извучене од милиона људи широм свијета.

Пентагон је прошле године званично навео БГИ као једну од неколико „кинеских војних компанија“ које послују у Сједињеним Државама, а процјена америчких обавјештајних служби из 2021. године повезала је компанију са глобалним напорима Пекинга да се добије још више људске ДНК, укључујући и из Сједињених Држава.

Америчка влада је такође ставила на црну листу кинеске подружнице БГИ-а због наводног помагања у анализи генетског материјала прикупљеног унутар Кине како би помогла владиним акцијама против етничких и вјерских мањина у земљи.

Ипак, БГИ група то демантује. „Ништа у БГИ Групи није у државном власништву или под државном контролом, а све услуге и истраживања БГИ Групе пружају се у цивилне и научне сврхе“, саопштила је компанија.

Тежња Пекинга да почисти ДНК широм планете повремено је изазивала контроверзе, посебно након Ројтерсове серије текстова из 2021. године који су открили све опасне аспекте овог пројекта. Кинески академици и војни научници такође су привукли пажњу дебатом о изводљивости стварања биолошког оружја које би једног дана могло циљати популације на основу њихових гена. Генетски засновано оружје стручњаци сматрају далеком перспективом, у најбољем случају, а чини се да су неке расправе подстакнуте званичном паранојом о томе да ли Сједињене Државе и друге земље истражују такво оружје.

Званичници америчке обавјештајне службе вјерују да се глобални напор Кине углавном своди на то да побиједи Запад економски, а не војно. Не постоје јавни докази да су кинеске компаније користиле страни ДНК из других разлога осим научних истраживања.

Кина је најавила планове да постане свјетски лидер у биотехнологији до 2035. године и сматра да су генетске информације – које се понекад називају „ново злато“ – кључни састојак научне револуције која би могла да произведе хиљаде нових лијекова.

Ако побиједи у технолошкој трци, Кина ће добити значајну економску и стратешку полугу против свог главног ривала, Сједињених Држава.

Ко год стигне први, контролисаће много заиста невјероватних ствари. Али постоји и потенцијал за злоупотребу.

Такође, у кинеском стратешком плану да постане главна глобална сила 21. вијека, и неколико области је вец́е од борбе да се постане господар људског генома.

Пекинг је 2015. објавио свој план „Made in China 2025“, у којем је биотехнологија наведена као главни циљ за владине инвестиције и стуб економске будућности земље. Годину дана касније, као корак ка испуњењу те визије, владајућа Комунистичка партија покренула је програм вриједан милијарде долара намијењен да Кина постане глобални лидер у генетским наукама, почевши од огромних напора да се прикупи и анализира људски ДНК.

У то вријеме, откриће алата за уређивање гена као што је ЦРИСПР будило је наду у нове лијекове против рака и могуће третмане насљедних болести које се дуго сматрало неизљечивим. Уз велике инвестиције у овој области, Кина је наговијестила да намјерава да се такмичи и побиједи у међународном такмичењу како би на тржиште избацила нове лијекове и терапеутике засноване на генима.

Али, да би развила лијекове за глобално тржиште, Кини су потребни веома различити извори генетских информација заједно са историјатом појединачних пацијената. Дакле, почетком прошле деценије, Кина је почела да појачава своју набавку таквих записа.

И појава вируса корона је и те како помогла да се она знатно убрза.