Embrion.webp

Научници су развили нешто што веома личи на људски ембрион у почетној фази, и то без учешћа сперме, јајне ћелије и материце.

Тим Wеизманн Институте оф Сциенце (Вајсман) каже да њихов „модел ембриона", направљен од матичних ћелија, представља школски примјер правог ембриона, старог 14 дана.

Њихов изум чак ослобађа хормоне, који су у лабораторијским условима дали позитиван тест на трудноћу.

Научници развијају моделе ембриона, у нади да ће пронаћи етички начин за проучавање најранијих тренутака нашег постојања, пише ББЦ на српском.

Првих недјељу дана, од када сперматозоид оплоди јајну ћелију, период је драматичних промјена - од нејасног скупа ћелија, настаје ембрион, који се види на ултразвучном прегледу када се констатује трудноћа.

То је одлучујући период када су у питању спонтани побачаји и урођене мане, али наука га за сада слабо разумије.

„Није клише рећи да је то црна тачка - наша сазнања су веома ограничена", каже професор Џејкоб Хана са Вајсмановог института.

Истраживање ембриона је пуно правних, етичких и техничких перипетија.

Међутим, сада постоји поље науке које се брзо развија, а омогућава опонашање природног развоја ембриона.

Истраживање, објављено у стручном часопису Натуре, израелски тим описује као први „комплетан" модел ембриона, који може да имитира све кључне дијелове ембриона у раној фази развоја.

„Ово је заиста школски примјер људског ембриона, старог 14 дана", каже професор Хана, и додаје да тако нешто „раније није постојало".

Уместо сперме и јајних ћелија, полазна тачка биле су матичне ћелије, које су репрограмиране тако да стекну потенцијал да постану било која врста ткива у телу.

Научници су затим употријебили хемикалије, како би трансформисали матичне ћелије у четири врсте ћелија које се појављују у најранијим фазама развоја људског ембриона:

- ћелије епибласта, које постају прави ембрион (односно фетус)

- ћелије трофобласта, које постају плацента

- ћелије хипобласта, које постају потпорна жуманчана кеса

- екстраембрионалне ћелије мезодерма

Помијешали су 120 ћелија у прецизном односу, а онда су се повукли и посматрали.

Око један одсто мјешавине спонтано је почело да формира структуру која подсјећа на људски ембрион, али није идентична.

„У правој мјешавини и правом окружењу, процес једноставно креће", каже професор Хана.

„То је нејвероватан феномен."

Научници су пустили моделе ембриона да расту и развијају се, све док нису постали упоредиви са ембрионом 14 дана након оплодње.

У многим земљама, ово је законска граница до које је дозвољено истраживање ембриона.

Сматра се да ће модели ембриона омогућити научницима да објасне како настају различите врсте ћелија, да прате најраније кораке у настајању људских органа, као и да боље разумијју насљедне или генетске болести.

Ова студија показује да се други дијелови ембриона неће формирати, уколико их не окружују ћелије плаценте.

Чак се говори да би ова сазнања могла да побољшају успјех вантјелесне оплодње, уколико се открије зашто неки ембриони не успијевају.

Такође, модели би могли да се користе за тестирање безбједности лијекова који се дају трудницама.

Професор Робин Лоуел-Беџ, који истражује развој ембриона на Институту Френсис Крик, каже да модели ембриона „изгледају прилично добро и прилично нормално".

„Мислим да је све урађено како треба, све има смисла и прилично сам импресиониран", каже он.

Ипак, како додаје, нада се да ће се стопа успјешности експеримента, која износи један одсто, бити побољшана.

Додаје да ће бити тешко разумјети зашто долази до неплодности или побачаја, ако модел већину времена није успијевао да се састави.

Правне недоумице

Такође се поставља питање да ли се развој ембриона може пратити уз помоћ модела старијег од 14 дана.

То не би било противзаконито, чак ни у Великој Британији, пошто се модели ембриона правно разликују од ембриона.

„Неки ће то поздравити, другима се неће допасти", каже професор Лоуел-Беџ.

Професор Алфонсо Мартинез Аријас, са Одјељења за експерименталне и здравствене науке Универзитета Помпеу Фабра, каже да би то био „најважнији дио истраживања".

„По први пут имамо вјерну имитацију комплетне структуре [људског ембриона] од матичних ћелија", насталу у лабораторији, „чиме су отворена врата за проучавање формирања људског тијела", додаје.

Истраживачи наглашавају да не би било етички, нити законито, а вјероватно и немогуће довести до трудноће уз помоћ модела ембриона, састављеног од 120 ћелија, који би се успјешно имплантирао у слузокожу материце.