olgica cice.jpg

Недавно је портал ТребињеЛиве.инфо објавио вијест о новој збирци поезије наше суграђанке Олгице Цице „Причај са собом“, а прије неколико дана Олгици је уручена значајна награда за рукопис њеног новог романа „Искре у тами“ од Удружења српских књижевница.

Награда је у облику „Повеље кнегиње Милице“.

Ово је њено четврто прозно дјело које је награђено. На питање шта нуди читаоцима њен првонаграђени рукопис који је на конкурсу од понуђених 46 рукописа проглашен најбољим, Цице је одговорила:

„То је проза која је написана доста модерно, у облику дијалога и монолога главних ликова, њихових размишљања о животу и његовим бројним аспектима. Ликови су обични људи, не никакви чудотворци ни генијалци, али то постају кроз своје падове и дизања, јер се сјајно боре са собом и својим слабостима. Посматрала сам људе са хендикепом, које често због површности и предрасуда сматрају полуљудима, а они су људи и желе да их тако виде. Живот је лијепа и јединствена шанса, али пун је тамних ходника и провалија, а ми морамо хранити и јачати своју арматуру и што је могуће више бити вертикални. Питања која се намећу сваком у одређеном тренутку су: Шта ако паднем? А шта, душо, ако полетиш? Дивим се човјековој снази и поштовању живота“.

Олгица Цице не жури са објављивањем овог рукописа. Каже да је за њу важно да његује свој дух и ум активностима које не дају самопоуздању да ишчили, да реагује на слабости позитивним инатом и борбом. На питање шта види као коријен човјекове снаге, одговорила је:

„Здрава породица и дјетињство су нуклеус из кога црпимо минерале и витамине који ће нас формирати. Касније нас, осим генетике, додирују и многи други пипци хоботнице, али ако је темељ здрав и јак, мало шта нас може истргнути из лежишта и бацити на ништаван пут", рекла је она.

На питање које су основне поруке њене нове прозе, Цице је одговорила:

„Живот функционише по Закону спојених посуда. Све је у вези са свим. Шта излијеш из себе, то ће се улити у други облик у истом омјеру. Не идем у лов на вјештице, идем у лов на сунце и јужни вјетар. Емоције блиједе, сматрају се превазиђеним. Почињемо да личимо на роботе. Ја хоћу да будем демоде и да пред собом носим ово своје срце као транспарент са љековитим биљем, оно увијек некоме треба“.