У Музеју Херцеговине промовисана је књига Драгана Вучинића "Прстен бога вјетрова Еола".
Вучинић није крио одушевљење што се промоција књиге одржава у граду у коме се родио и у згради гдје је ишао у основну школу. За себе каже да размишља о метафизичким димензијама, физичкој реалности, стварима и појавама, гдје му је потребна самоћа и ћутање да би дошао до спознаје.
"Да ли је то филозофија? Мислим да јесте. Ја сам један од оних људи који сам захвалан филозофији. Филозофија је мени помогла да се ослободим нервозе, да имам више смирености и једноставно за мене је филозофија постала једна велика љубав. Ја сам свакодневно у тим размишљањима и без тих размишљања не могу, као ни без писања", рекао је Вучинић.
Од ране младости инспирисан је грчком умјетношћу, са љубављу према камену коју је наслиједио (од дједа Лазара, који је био клесар, умјетник, правио рељефе и поклонио их манастиру Тврдош 1929. године, када је био главни мајстор на обнови манастира), па уз то и опчињен грчко-римским мозаицима на Кипру, почео се бавити израдом мозаика од природног камена.
"И данас израђујем мозаике са старогрчком, хеленском тематиком. Када сам први пут упознао Стару Грчку, њена чарност ме одушевила и ја сам се заљубио у њу. Стара Грчка је за мене љубав и то је вјечна идеја спознаја и путева до спознаја. Спознаја је услов живота, и као таква је смисао и простор нашег постојања. Аристотел је започео своју визију са једном мишљу, из које се створило четрнаест књига о Бићу, о она гласи: 'Сви људи по природи теже сазнању. Људска природа сама по себи, развија се у цјелину свога Бића, а цјелина је ова стварност, као смисао и простор спознаје постојања'", казао је Вучинић.
О књизи "Прстен бога вјетрова Еола" Вућинић каже да је то једна велика онтолошка загонетка и да је најбоље да сваки човјек дође до одређених спознаја, а не да му аутор каже да је то тако.
Вућинић пише и поезију за коју каже да је везана за стару Хеладу.
"То значи да филозофским размишљањем дођем до једне хармоније као што су радили претсократовци од Ксенофана па све до Сократа. Поезија је за једног филозофа веома важна јер се морамо сјетити да је духовност почела од Орфеја. Орфеј је својом музиком и поезијом опчинио не само животиње, већ и сва друга жива бижа. То су важне ствари и невидљиве споне које једна другу надовезују и надограђују и једна без друге не могу јер су једна цјелина", јасан је Вућинић.
На промоцији књиге говорио је хелениста и путописац Слободан Стајић из Сарајева, а путем видео линка обратио се проф.др Велимир Абрамовић из Београда.
Модератор је био Елис Бекташ, а музичка пратња на клавиру Марко и Лара Вучинић, Фридберг Њемачка.
Шта Ви мислите о овоме?