Kolo srpskih sestara 120 godina.jpg

Свечаном академијом „Диптих о милосрђу“ на платоу Музеја Херцеговине у Требињу обиљежено је сјећање на активности Кола српских сестара у Херцеговини током деведесетих година 20. вијека, а поводом 120 година од оснивања овог удружења.

Иницијатор настанка овог женског, патриотског, добротворног и културно-просвјетитељског удружења била је сликарка Надежда Петровић. Назив удружењу дао је Бранислав Нушић. Коло је основано у августу 1903. године и својим активностима наставило је да помаже потребама у Србији и дијаспори кроз цијели 20. вијек као и ратом погођеној Херцеговини током деведесетих година 20. вијека.

Владика диселдорфски и њемачки Григорије говорио је о сјећањима на активности Кола српских сестара у Херцеговини, сарадњи коју је Коло имало са владиком Атанасијем и Епархијом захумско-херцеговачком и приморском.

"Ова тема је велика и широка, а осврнуо сам се на једну тачку на којој стоји сва та прича, а то је милосрђе. Имате ријеч која је настала као сложеница, спајањем двије ријечи милост и срце. Ако чинимо милост из срца то је добро, али оно што наше срце очекује увијек је милост. Кад хоћемо да успоставимо однос са другим људима онда то мора да буде милосрђе, морамо бити милосрдни. То је оно што нас је Господ Исус Христос учио: Кад Бог неће да будемо милосрдни према њему, шта ће њему наше милосрђе, јер он хоће да будемо милосрдни једни према другима, према другом човјеку и зато каже 'кад год учинисте једном од ових малих мојих, мени учинисте или кад год не учинисте неком од мојих малих неку милост, мени не учинисте'. У томе је поента, јер постоје људи који имају то милосрђе и који чине милост другим људима и на такав начин срце постаје милостиво, а самим тим излазе пред Бога оправданији", рекао је владика Григорије.

Према ријечима владике Григорија, Колоп српских сестара је значајно и настало је ослобађањем након турског ропства, наводећи да је занимљиво када истовремено имамо напор мушкараца и жена, који се одликује нечим другачијим од онога што раде мушкарци.

"Мушкарци ратују, боре, а жене увијек чине милосрђе. Испочетка нам се чини да су жене у другом ешалону или иза мушкараца који ратују, али се на крају испостави да су увијек испред и да је то много важније од оног што раде мушкарци. У том смислу је занимљива и важна та институција која је настала и још постоји. Она постоји увијек у критичним временима и тамо гдје смо на неки начин угрожени, а нарочито то постоји у дијаспори", објаснио је владика Григорије.

Сенка Дурутовић, предсједавајућа Сабора Кола српских сестара, нагласила је да се деведесетих година обновило Коло српских сестара, када су кренуле са непоновљивим витезом владиком Атанасијом који је био теолог, књижевник, писац, горостас међу људима.

"Имала сам част, привилегију и срећу да будем са њим близак сарадник. Он ме је научио да преламам преко кољена и увијек кад сам била у дилеми сјетила сам се владике Атанасија и упитала како би он поступио. Свака његова ријеч била ми је светиња и сваки српски домаћин од њега је требао да учи. И није ни чудо што се толико дружио са дјецом", објаснила је Дурутовићева.

Јубилеј удружења племенитих жена је праћен богатим програмом у којему су учестовали Љиљана Благојевић, глумица и првакиња Народног позоришта у Београду, Милутин Јоцић, оперски пјевач Народног позоришта у Београду, уз клавирску пратњу проф. Јелене Ковачевић, а модератор програма је била Сања Пешут.

Програм је био праћен изложбом фотографија.

Свечана академија одржала се са благословом Његовог преосвештенства владике Димитрија, епископа захумско-херцеговачког и приморског, на иницијативу ђаконице Ведране Авдаловић, а по покровитељством Града Требиња.