Из штампе изашла четврта збирка поезије наше суграђанке Олгице Цице

Из штампе је изашла четврта збирка поезије наше суграђанке Олгице Цице. То је једанаеста објављена књига ове списатељице, која се до сада успјешно огледала и у роману, приповијеци и есејистици.

Пажњу привлачи наслов ове књиге поезије „ПРИЧАЈ СА СОБОМ“, о коме Олгица Цице овако каже:
„ У времену огромног отуђења човјека од човјека, од традиционалних вриједности и од себе самог, када су се споне са свим тим свеле на минимум или на нулу (а требало би да буду капиларске), из мене је проговорио човјек који показује колико је сати. Близине су нестале, претвориле се у миље у којима расту усамљеност, страхови, дезоријентисаност. Већина нас се мало бави самим собом, а било би за свакога ту много посла. Сви смо мипосебни мали космос који најмање познајемо, а радо завирујемо у туђе, које тек не можемо да разумијемо. Моја порука је да сви треба да се више бавимо собом, чупамо коров из себе и садимо осмишљени, лијепи врт који мирише људскошћу. Да пронађемо у себи грумен злата, који сигурно постоји у свакоме, да обасјамо њиме себе и све око себе. Тако би свијет био много љепши.“

На питање како се зове основна зрака која би освијетлила свијет у цјелини, и ово наше кратко трајање у њему које није нимало лако ни идилично, Цице је одговорила да је то „ЉУБАВ са свим њеним бојама и облицима, јер само из ње као есенције и основнећелијебивствовања може да израсте осмишљени живот, који треба цијенити јер је дар.“

И заиста, ова нова збирка поезије засађена је љубављу према човјеку, дјетету, животу, природи, самом себи и домовини. На питање зашто има потребу да пише, да ствара кад скоро све вриједности данас, у свијету материјализма, компјутеризације, роботизације и дегенерације бивају све више обезвријеђене, Цице је одговорила:

„У свијету грубости, горчине, ружноће и бола, ја се борим ЉЕПОТОМ“.

КАДА

Када груди твоје не буду више
Бијели облак у азуру
Да на њему пјевам поред
Младог бога
И руке ти падну к'о свеле лијане
Када твоје очи не буду више
Лудо море гдје се игра делфин
Када усне твоје стану
На имену мом
Недовршеном
И када корак твој застане
за мојим
И никад ме више не стигне
Кад црвено у теби потамни
И уђе у тишине
У нигдине
И жар птица из тебе одлети
Тада
Ја ћу те наћи у сребру брезе
У сунцокрету и малој птици
У лептира лету
У цијелом свијету.
Када руке твоје падну
К'о свеле лијане
Опет ћеш бити
Опет ћеш бити.