Умјесто протезе, можда ће моћи да нам израсту и трећи зуби

Истраживачи у Јапану развијају лијек за који вјерују да ће омогућити да људима израсту нови зуби који ће замијенити оне које су изгубили.

Лијек за израстање нових зуба ускоро улази у клиничка испитивања на људима, пошто се на животињама показао као ефикасан.

Уколико се покаже безбједним и ефикасним код људи, лијек који су открили јапански истраживачи могао би једног дана да нам омогући да регенеришемо зубе изгубљене усљед повреда, каријеса или старости.

Клиничка испитивања би требало да почну у јулу 2024. Лијек за поновни раст зуба намијењен је прије свега особама којима због урођених недостатака не израсте комплетан сет зуба. Тим има циљ да лијек буде спреман за општу употребу 2030. године.

У претходним експериментима на животињама, лијек је подстакао раст "трећих" зуба послије млијечних, а затим и сталних зуба код одраслих јединки.

"Могућност да израсте нови зуб је сан сваког зубара. Радио сам на томе још од кад сам дипломирао. Био сам увјерен да ћу успјети да то остварим", каже др Кацу Такахаши, водећи истраживач и шеф Одјељења стоматологије и оралне хирургије у болници Китано Института за медицинска истраживања у Осаки, преноси РТС.

Анодонција је урођени недостатак који има око један одсто популације, а посљедица је да пацијенту не израсту сва 32 зуба. Сматра се да су генетски фактори главни узрок код једне десетине пацијената са анодонцијом који немају шест или више зуба, што је стање категорисано као олигодонција. Ова стања су позната и као агенеза зуба. Људи који одрастају са агенезом зуба боре се са основним функцијама попут жвакања, гутања и говора од малих ногу, што негативно утиче на укупан развој.

По стицању дипломе из стоматологије др Такахаши је 1991. уписао постдипломске студије молекуларне биологије на Универзитету у Кјоту. Након тога се усавршавао у Сједињеним Државама. Отприлике у то вријеме, истраживања широм свијета су почела да откривају гене који би, када би били избрисани, проузроковали да генетски модификовани мишеви имају мање зуба.

"Број зуба је варирао кроз мутацију само једног гена. Ако на то усмјеримо наша истраживања, требало би да постоји начин да промијенимо број зуба и код људи", наводи др Такахаши како је тада размишљао.

Око 2005. године, када након повратка у Јапан, наставио је да се бави овим истраживањем на Универзитету у Кјоту. Истраживачи су открили да мишеви којима недостаје одређени ген имају повећан број зуба. Утврђено је да протеин назван УСАГ-1, синтетисан у гену, ограничава раст зуба. Другим ријечима, блокирање дјеловања тог протеина могло би омогућити раст више зуба. Такахашијев истраживачки тим сузио је свој фокус на УСАГ-1 и развио лијек за неутралисање антитијела који може да блокира функцију протеина.

У експериментима 2018. године, мишевима са урођено малим бројем зуба даван је лијек који је довео до избијања нових зуба. Резултати истраживања објављени су у америчком научном раду 2021. године и привукли су велику пажњу као зачетак трерапије за регенерацију зуба у свијету. Сада се ради на припреми лијека за људску употребу. Када се потврди да нема штетних ефеката на људско тијело, биће усмјерено на лијечење дјеце узраста од 2 до 6 година која имају анодонцију.

"Надамо се да ћемо утрти пут за клиничку употребу лијека", каже др Такахаши.