У БиХ је за посљедњих десет година више од 5.000 увезених аутомобила незаконито ослобођено плаћања царине на основу изјаве о поријеклу издате од стране двије фирме из Холандије чиме је буџет БиХ оштећен за вишемилионски износ, ексклузивно открива ЦАПИТАЛ.
Према званичним подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, највише спорних аутомобила, чак 4.641 увезено је преко фирме „Еxит ауто'с“, а још 716 преко фирме „Ауто Еxпорт Недерланд“ из Холандије.
„У предметном временском периоду на основу изјаве о поријеклу од стране извозника Еxит ауто'с увезено је 55.462 половних возила. У истом периоду за „Еxит Ауто'с“ упућен је 4.881 захтјев за накнадну провјеру доказа о поријеклу, а запримљено је укупно 4.641 резултата за које није потврђено преференцијално поријекло“, наводи се у одговору УИО на питања ЦАПИТАЛ-а.
Поред фирме „Еxит ауто'с“, наводи се даље, упућено је 836 захтјева за накнадну провјеру доказа о поријеклу за возила увезена преко фирме „Ауто Еxпорт Недерланд“ и запримљено 716 резултата за које није потврђено преференцијално поријекло.
„У свим случајевима кад резултат накнадне провјере о поријеклу робе буде негативан, односно кад не постоји доказа о поријеклу, УИО покреће управни поступак накнадне наплате увозних дажбина“, наводи се у одговору УИО.
Лажне потврде
Дугогодишњи цариник каже за ЦАПИТАЛ да би сва возила за која није потврђено преференцијално поријекло требала да буду заплијењена и оцарињена у редовном царинском поступку.
Он објашњава да су поменуте фирме из Холандије издавале лажне потврде да су возила поријеклом из ЕУ, како би била ослобођена плаћања царине у висини од 15 одсто.
„Раније су царинске службе земаља ЕУ издавале „ЕУР 1“ образац којим је потврђивано да су аута поријеклом из ЕУ, односно да нису произведена у фабрикама које су изван ЕУ. За возила уз која се приликом увоза у БиХ приложи „ЕУР 1“ образац плаћа се царина од један одсто, а ако нема тај образац онда се плаћа 15 одсто“, објашњава наш саговорник који је инсистирао на анонимности.
Он даље каже да су царинске службе земаља ЕУ престале да издају „ЕУР 1“ образац зато што им је прибављање изјаве од произвођача да је возило произведено у ЕУ, а у некој фабрици изван ЕУ изискивало додатни посао од кога суштински нису имали апсолутно ништа.
„Умјесто обрасца „ЕУР 1“, омогућено је да фирме у ЕУ које испуне одређене услове могу на својим фактурама да издају изјаве о поријеклу. Та изјава има исту снагу као „ЕУР 1“ образац и на основу ње се возила приликом увоза у БиХ ослобађају царине, односно на њих се плаћа царина у висини од један одсто од процијењене или фактурисане вриједности возила“, прецизира наш саговорник.
Избјегнуто плаћање пореза у Холандији
Ако просјечна вриједност увезеног возила за које је утврђено да није поријеклом из ЕУ износи 5.000 евра или 10.000 КМ, објашњава он, то значи да избјегнуто плаћање царине од 15 одсто или 1.500 КМ по ауту.
„Лако је израчунати да је само тиме БиХ оштећена за 7,5 милиона КМ, а када се томе додао уобичајено умањење вриједности возила на фактури ради смањења царинске основице, онда је јасно да је штета сигурно већа од десет милиона КМ. При томе не рачунам штету која је начињена холандским пореским органима, јер је већина возила у БиХ извожена по набавној цијени, чиме је избјегнуто плаћање пореза у Холандији“, каже наш извор.
Према његовим ријечима, постоје озбиљне индиције да иза фирми као што су „Еxит ауто'с“ и „Ауто Еxпорт Недерланд“ стоје моћни појединци који су у вези са одговорним људима у УИО и који дијеле приход добијен од изјава о поријеклу које издају те фирме.
Он истиче да се плаћа отприлике сто евра по изјави, што како каже, најбоље свједочи колико уносном послу се ради.
„Пошто званични подаци кажу да је преко „Еxит ауто'с“ у БиХ увезено 55.462 половних возила, то значи да је та фирма за изјаве о поријеклу наплатила преко 5,5 милиона евра. Све је то отишло у џепове власника те фирме и оних који стоје иза њега“, тврди наш извор.
Хомологација
„ЕУР 1“ образац и изјава о поријеклу практично су непотребни и посједовање тих докумената као доказа о поријеклу возила измишљени су само да се узму паре од грађана који купују аутомобиле.
„На основу серијског броја возила, аутоматски се може утврдити гдје је то возило произведено. То се може утврдити приликом обавезне хомологације возила, тако да нису потребни никакви додатни обрасци, ни изјаве о поријеклу. Али како би се онда узели милиони марака из џепова грађана“, објашњава наш саговорник.
Званични подаци о броју увезених возила из Холандије показују да је увоз из те земље доживио експанзију у посљедњих пет година.
„У периоду од почетка 2013. до краја 2022. године увезено је укупно 536.732 половних аутомобила. Од тог броја из Холандије су увезена 134.443 аутомобила, а од тога броја у посљедњих пет година увезено је чак 110.486 возила“, наводи се у одговору УИО на наша питања.
Када је ријеч о процентима, прецизира се даље, до 2018. године проценат возила увезених из Холандије кретао се између пет и десет одсто, да би у посљедних пет година доживио рапидан скок.
„Највише возила из Холандије увезено је у протекле три године. Од укупно 128.206 возила из Холандије је увезено чак 74.904 возила или скоро 60 одсто“, показују подаци УИО.
Према тврдњама нашег саговорника, чињеница да је толико повећан увоз возила преко Холандије повезана је са фаворизовањем фирме „Еxит ауто'с“ од стране надлежних у УИО БиХ.
Из Државне агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) одбили су конкретан одговор на наша питања да ли њихови инспектори по налогу Тужилаштва БиХ воде истрагу о увозу возила у БиХ са акцентом на возила увезена из Холандије.
„СИПА не може евентуално постојање или непостојање оперативно-истражних података достављати изван Агенције, осим надлежним органима“, наведено је у одговору.
Шта Ви мислите о овоме?