Oluja3.jpg

У Приједору је обиљежен Дан сјећања на Србе страдале и прогнане у хрватској војној акцији Олуја, а са центалне церемоније је поручено да се радило о злочиначком подухвату Америке и хрватске војске као и да се хтјели да убијају српску дјецу у поменутој акцији.

Обиљежавању дана сјећања присуствовали су Његова светост патријарх српски Порфирије, предсједници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и други званичници Српске и Србије.

Вучић: Хтели сте да убијате децу

Александар Вучић, предсједник Србије, рекао је да смо посљедњих дана свједоци лицемјерја и двоструких стандарда великих сила према Србима.

"Никада неће рећи да је Олуја била највећи егзодус на тлу Европе, злочин етничког чисћења", рекао је Вучић.

Подсјетио је да су на Петровачкој цести погинула дјеца.

"28 година размишљам како је могуће да грешком гађате децу и старце, грешке није било, хтели сте да убијете и децу и деке и баке", рекао је Вућић.

Вучић је рекао је да Срби не треба да се стиде што су данас у Приједору.

"Да ли треба да се стидимо што смо у Приједору, он је био прва најтужнија станица колоне која је бежала од страдања, а сви за злочине треба да одговарају", додао је Вучић.

Вучић је поручио да ће Србија увијек бити уз народ Републике Српске.

"Увек ћемо бити уз наш народ и када је тешко, када вам уводе санкције, Србија ће увијек бити уз Републику Српску", рекао је Вучић.

Oluja2.jpg

Додик: Злочиначки подухват САД и хрватске војске

Милорад Додик, предсједник Републике Српске, рекао је да Олуја био злочиначки удружени подухват САД заједно са хрватском војском са намјером да етнички очисте тај простор.

"Девети пут заједно обиљежавамо страдање Срба у Олуји, а у Приједору смо, јер је то град страдалник гдје треба да се присјетимо свих страдалника, небрањеног српског народа", рекао је Додик.

Додик је подсјетио да је Хрватска војска ангажовала 200.000 војника у Олуји што значи да је на сваког старца, дијете, био ангажован и један војник.

Он је истакао да никада неће опростити и да неће дозволити неко омаловажава српски народ.

Додик је истакао да Америка од првог дана руши права Републике Српске и Дејтонски споразум и да то никад није престала.

Јована Ђаковић: Из Книна сам истргнута олујним вјетром

Јована Ђаковић из Врбника код Книна је као осмогодишња дјевојчица преживјела колону и погром Олуја и сада као одрасла жена и мајка зна да каже да је знала и тада да све оно није било игра и да није било добро и безазлено, јер од добра нико не бјежи.

Она је рекла да је 1987. године рођена у Книну у породици Дамјанић, живјела срећно дјетињство, окружена рођацима, комшијама и пријатељским лицима, не знајући да постоје лоши људи.

"Из Книна сам истргнута олујним вјетром 4. августа 1995. године. Ишчупана из свог игралишта, са своје понике, од својих лутака и другара. Са осам година је цијели мој мали свемир престао да постоји, замијењен је страхом, тврђавом која гори, питањем 'гдје је тата' и сивилом", навела је Јована.

Патријарх Порфирије: Бол нема ни веру ни нацију

Oluja1.jpg

За све страдале Србе у Олуји парастос у Приједору је служио Патријарх Порфирије.

"Нико нема екслузивно право на сећање и бол, бол нема ни нацију ни веру, бол српске мајке и српског човека је бол мајке и човјека, данас смо се сабрали да се молимо за своје пострадале, а молећи се за своју невино пострадалу браћу и сестре знамо и за бол хрватског и бошњачког народа", рекао је патријарх српски Порфирије.

У Олуји протјерано 220.000 Срба

Према подацима Веритаса, током Олује протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године Олују оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцида.

Погром Срба у Олуји почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.