Plaza mogren.webp

Типичан примјер ерозије плаже као посљедице људских активности представља плажа Могрен у Будви. Тај проблем има посебну тежину јер је плажа Могрен сврстана у групу заштићених објеката природе који су стављени под заштиту. Проблем ерозије плаже Могрен је скоро искључиво посљедица људских фактора.

То је за Вијести рекао познати стручњак за хидрологију и обалне процесе проф. др Сава Петковић с Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Петковић наводи да ће градња једноспратог угоститељског објекта на другој могренског плажи додатно утицати на ерозију плаже, те да је питање времена када ће плажа испред самог објекта у потпуности нестати.

Дијелови једне од најљепших црногорских плажа, Могрена ИИ, некада су били повезани, а данас су раздвојени на јужни и сјеверни дио. Ширина плаже је смањена за трећину, а на појединим мјестима и за половину.

Према ријечима Петковића већ дужи низ година се на неким плажама у Црној Гори уочавају значајни проблеми ерозије, који се огледају у смањењу њихове ефективне ширине.

"На нестабилост обала, односно ерозију обала и губљење корисне копнене површине утичу природни и људски фактори. Природни фактори су присутни већ вијековима уназад, па се ерозиони процеси не могу приписати само њима. Чини се да је у посљедњих неколико деценија ерозија обала и плажа у свијету, па и у Црној Гори, углавном условљена људским факторима.

Кључни људски фактори који утичу на ерозију црногорских плажа су посљедице наглог туристичког развоја, неадекватних заштитних радова на одбрани од ерозије ширег обалног подручја, или изградње објеката у мору и приобаљу, који су директно изложени удару таласа", наводи Петковић.

Посљедице људске интервенције на обали
Управо је будванска плажа Могрен, како наводи, примјер ерозије настале као посљедица људског фактора.

"У прошлости је плажа Могрен била стабилна и веома пространа. Очигледно је да је постојала равнотежа између количина наноса које су под дејством таласа одношене у море и количина наноса које су из бујичног тока, који се уливао у море, стизале на плажу у Могрен. Као посљедица измјештања ушћа бујичног водотока, приликом изградње магистралног пута, у потпуности је спријечено уношење пијеска на плажу Могрен. Пошто нема прилива пијеска на обалу, а ерозиона моћ таласа остаје, ерозија плаже је била неминовна. Фотографија плаже Могрен из 1935. године јасно показује да су у прошлости јужни и сјеверни дио плаже били повезани, односно да се с једног на други дио плаже прелазило сувоземним путем. Данас се без уласка у воду не може прећи с једног на други крај плаже", истакао је Петковић.

Како је оцијенио, веома је индикативно да 1935. године није било никаквих објеката на плажи, па су и таласи највећих висина, који се јављају у зимском периоду могли да се амортизују прије наиласка на стрму стјеновиту обалу у залеђу плаже.

"Грубо би се могло процијенити да је до данас ширина плаже Могрен на већини дионица смањена за једну трећину, а на неким дионицама и више од тога. Најугроженија је централна дионица, зона стјеновитог гребена, који дијели плажу Могрен на два дијела. То је и логично јер се таласи великих висина, у зимском периоду, разбијају у зони стјеновитог гребена и односе пијесак с плаже у подужном правцу, ка сјеверу и југу", казао је Петковић.

Истиче да изглед плаже Могрен из јуна ове године указује да је након изградње приступног пута и објекта на самој плажи драстично нарушен природни амбијент.

"Изградња дугачког бетонског објекта на самој плажи представља девастацију плаже чије ће се крајње посљедице тек видјети. Изграђени објекат већ сада представља визуелно загађење природног амбијента на плажи Могрен. Потребно је нагласити да ће се ширина плаже испред објекта драстично смањивати након сваког невремена праћеног дејством великих таласа. Генерално говорећи почетак зеленила на обали представља границу до које се простиру таласи највећих висина у зимском периоду. Изградњом бетонског објекта ширина плаже испред објекта је скоро преполовљена, чиме је спријечена амортизација таласа на самој плажи", нагласио је Петковић.

Због тога ће, како додаје, у зимском периоду таласи великих висина ударати у бетонски објекат.

"Огромна енергија таласа ће подизати пијесак са плаже у суспензију. Један дио пијеска ће улазити кроз многобројне отворе у сам објекат, док ће већи дио пијеска бити однијет у море, на веће дубине. Питање је времена када ће плажа испред објекта потпуно нестати. Након тога пријети и рушење самог објекта јер ће се тада цјелокупна енергија таласа амортизовати на самом објекту", тврди Петковић.

Према његовим ријечима познато је да су прије двадесетак година таласи срушили дијелове обалних зидова на плажама у Петровцу и Сутомору, јер су ширине плажа биле недовољне за амортизацију дејства таласа.

"Поставља се питање како је уопште дошло до изградње приступног пута и објеката на самој плажи која представља природно наслијеђе. Најпрје, плажа Могрен је сврстана у групу заштићених објеката природе која су стављена под заштиту. Захтјев Агенције за заштиту природне средине да им се у року од 45 дана доставе мјере ремедијације је трагикомичан! Па огромна штета је већ направљена и ту се сада ништа не може поправити. Прва мјера ремедијације би требало да буде утврђивање одговорности и кажњавање свих особа које су учествовале у процесу издавања свих дозвола на основу којих је инвеститор кренуо у радове. Када неко зна да ће због немара и олаког издавања дозвола бити оштро кажњен, тада ће с изузетно великом дозом опреза доносити одлуке. Чини се да ни инвеститор, ни пројектант, ни ЈП Морско добро и Агенција за заштиту природне средине нису били свјесни какве ће трагичне посљедице по стабилност плаже Могрен имати објекти који су у завршној фази изградње", наглашава Петковић.