Насеље Бијела Рудина, седам километара надомак Билеће, највише житеља, њих сто седамдесет троје, имало је прике тачно 70 година. До данас је на овом "љутом" херцеговачком камену опстало свега педесет мјештана, а они су срцем и душом успјели оно за шта њихови преци нису смогли снаге ни када су били три и по пута бројнији: саградили су у свом селу први православни храм. Посветили су га Сабору Светог архангела Гаврила и у њему 26. јула први пут обиљежили храмовну славу.
Мајстори од заната, Милован Антовић и Радован Продан, озидали су камену цркву, ремек-дјело, какве како кажу мјештани, нема надалеко у Херцегевини. Камен из билећких мајдана клесали су на лицу мјеста. Озидали су цркву са "два лица", па унутрашњим зидовима малтер неће бити потребан. На четири поља, свако величине око квадратног метра, биће израђен мозаик. Црква је покривена каменом плочом како се то у Херцеговини радило вијековима.
- Свету литургију служили су јереј Бранко Калаба и јеромонах Антоније и потом освештали славски колач. Није нас било много, али неописива срећа и понос испунили су наша срца - узвишену вијест јавио је "Новостима" правник и предсједник Екслибрис друштва Војводине у Новом Саду Душан Салатић, чији породични коријени сежу до Бијеле Рудине, а он никада није дозволио да то изблиједи у његовом сјећању.
Душан је рођен у Бачкој Тополи, школовао се у Новом Саду и ту засновао породицу, али Рудину и гробове предака често је походио. Обновио је најприје предједовски дом, а прије деценију, уз свесрдну подршку супруге Жужане, покренуо је иницијативу да се у Рудини изгради црква и за ту намјену даровао парцелу Српској православној цркви.
Црквени одбор за изградњу по пројекту архитекте Чедомира Салатића, у присуству проте Драга Цвијановића, основан је 11. новембра 2013. За предсједника Одбора изабран је Божо Салатић. Пет година касније тадашњи епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије дао је благослов за изградњу храма.
- Непуних пет година протекло нам је у прибављању документације да би се парцела површине 402 квадрата, уз сам магистрални пут Гацко - Билећа, из републичког пренијела у власништво Општине Билећа, а затим препарцелизацијом на лицитацији постала својина Црквене општине Билећа - каже нам Салатић који је тих година живио на релацији Нови Сад - Билећа, али ниједног тренутка није западао у искушење да пред администрацијом поклекне и од храма одустане.
Охрабривали су га и добровољни прилози у новцу и материјалу мјештана Бијеле Рудине, њихових потомака и пријатеља расутих од Америке до Аустралије. У помоћ су притекли и други вјерујући људи билећког краја, цијеле Српске, па и БиХ. Темељи су освећени 2. јуна 2019. Добровољни рад на својим плећима изнијели су стасити младићи из породица Салатић, Бошњак, Ивковић и Бенцун.
Предсједник црквеног одбора Божо Салатић и супруга му Драгана уложили су много труда и љубави у минулих пет година како би храм растао.
Најзад, 24. јуна ове године освештани су звоно и крст, и постављени на звоник "преслицу" закићену српском тробојком.
Најпознатији новосадски антиквар Небојша Ракић и рестауратор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Синиша Зековић даровали су цркви икону Светог архангела Гаврила и архангела Михаила, осликану почетком 20. вијека.
Јанко резбари иконостас
Преостало је још да билећки дрворезбар Јанко Вучић (76) по идеји Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, изради иконостас да би се освећење цјеловитог храма приредило до истека ове године.
Шта Ви мислите о овоме?