Mirko curic.jpg

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић рекао је да и послије 147 година од вучедолске битке на овом светом мјесту има част да се поклони сјенима јунака који су својим животима водили једну од највећих српских битака и у пресудном историјском тренутку закуцали одлучујући клин у окупаторску Османску царевину и једном за свагда је вратили тамо гдје јој је и било одувијек мјесто.

Ћурић је, након потписивања Повеље о братимљењу између Требиња и Никшића, рекао да су Херцеговци и Црногорци најпоносњи дијелови српства, који су, не жалећи своје животе, на прво мјесто ставили слободу, али и јасно дали до знања свим свјетским силама - да је плод њихове вишевјековне борбе рјешавање националног питања и поновно успостављање државотворности као узвишеног идеала.

"Та слога, коју су наши преци имали прије скоро вијек и по, потребна је и данас нама. Овоме народу је доста подјела на наше и њихове, а сада, неки други свјетски моћници, хоће и Цркву да нам подијеле – најпоноснији дио српског битисања. Не смијемо им то дозволити због јунака који су овдје положили живот, због завјета према овим херојима и због покољења која тек треба да живе", поручио је Ћурић.

Он је додао да људи из Црне Горе и Херцеговине увијек били један народ, које је водила православна вјера.

"Данас тај завјет формално-правно успостављају два пијемонта српства – Требиње у Републици Српској и Никшић у Црној Гори. Посебна ми је част што сам градоначелник Требиња у времену када са нашом браћом из Никшића потписујемо Повељу о братимљењу, чиме додатно оснажујемо нашу сарадњу, настављамо историјски континуитет и обавезујемо генерације које тек долазе", истакао је Ћурић.

Према његовим ријечима, за потпусивање Повеље о братимљењу изабрали су Вучји До јер је у овом мјесту доста симболике.

"Битка на Вучјем Долу је, као што је то једном рекао Матија Бећковић баш на овом мјесту, наставак Косовске битке. Иако нас и данас дијеле наметнуте границе, нема те међе која браћу може да подијели. Није могла ни 1389, ни 1876, па неће ни 2023. године", нагласио је Ћурић.

Ћурић је закључио да сви треба да уче своју дјецу о славној историји, јер немају чега да се стиде, већ да само могу да буду поносни на своје претке који су се часно борили "за ово мало земље под небеским сводом које је за нас велика као остатак свијета".