Замолила бих за помоћ. Налазим се у Игалу, колима сам. Којим путем да се вратим за Србију, а да су мањи успони? То питање недавно је покренуло праву забаву на друштвеним мрежама, и код нас и у региону.
Ко год је био у Црној Гори колима, зна да пут иде горе-доле и да успона има доста, што кроз српске планине, што преко црногорског залеђа. Зато су коментари на овај пост почели да се нижу одмах у огромном броју.
И мада се чини да се иза свега крије квар аута, те отуда ово питање, поједини су били посебно критички настројени.
„Идите рикверцом, да не повраћате….“
Један врцав коментар се нарочито издваја. Други у свему виде прилику да се упознају приородне лепоте.
„Најлепши пут: прођете лепи Кумбор – па полако према Никшићу. Предахните на Жабљаку… одатле није далеко Златибор .. даље како хоћете…У зависности од ваших могућности, у свим поменутим местима можете одморити или преноћити. Препоручујем Жабљак, ако имате времена, останите бар дан два. Само полако, пут је добар, нема гужве. Нагледаћете се лепоте.“
Неки дају ту конкретну путању са мање успона.
„Игало, Мељине, Требиње, Билећа, Гацко, Фоча, Вишеград, Ужице…“
„Свуда су то успони, ми смо се данас управо из Игала вратили се преко Босне и Херцеговине. Успони нису тако страшни, нема гужве на граници, прошли смо око 13.00 часова, а кренули у 11.50. Преко Требиња. Тренутно смо у Фочи, ноћимо овде, сутра за Војводину.“
На крају, ипак издваја се један коментар о ком бруји цијели регион јер је крајње оригинално рјешење.
„Удај се ође и не враћај се и ријешен проблем.“
Шта Ви мислите о овоме?