Професор Београдске банкарске академије Хасан Ханић оцијенио је данас да се Србија приближава горњој граници повећања референтних каматних стопа и нагласио да се већ од септмбра може очекивати благо повећње рате, али и да се нада да до тог повећања може доћи једном или два пута, и то благо, до краја године.
На питање шта би рекао ако би га неко питао за савјет да ли се сада кредитно задуживати или како превазићи кризу Ханић је рекао да би грађанима препоручио ако могу да се уздрже од узимања кредита да то учине осим у случају ако постоји цјеловита комбинација која може да покаже рачуницу да је коришћење кредита добро да би се остварили други циљеви.
"Лично мислим да се приближавамо горњој граници повећања референтних каматних стопа", рекао је Ханић за ТВ Тањуг на питање гдје види границу повећања каматних стопа и шта ће бити са ратама кредита.
Ханић је подсјетио да с обзиром на паритет каматних стопа Европска централана банка слиједи политку америчке централне банке, а ми слиједимо Европске централне банке с обзиром на то да смо повезани са земљама евро зоне и да морамо такође да пратимо ту политику.
Досадашње повећање референтне каматне стопе дало је, како је рекао, одређени ефекат.
Стопа инфлације у САД је знатно опала као и у земљама еврозоне, код нас се знатно спорије смањује, али је оцијењено да су стопе и даље релативно високе и да се споро крећу ка референтном оквиру, који је пожељан до краја 2023. године, рекао је Ханић.
"У том смислу очекујем, имајући у виду кумулативно дејство које ће се испољити у наредном периоду, као ефекат ранијег повећања референте каматне стопе и са друге стране процењујући одређене околности и факторе који утичу на не базну компоненту инфлације, лично не очекујем да ће доћи, осим до једног, евентулано два пута повећања референтних каматних стопа и да то повећање буде практично најмање могуће, а то је 25 базних поена, односно 0,25 процената", рекао је Ханић.
Нагласио је да грађани морају бити стрпљиви до краја године и прихватити овако релативно високе референтно стопе, односно каманте стопе код комерцијалних банака, релативно високе цијене кредита, односно новца.
На питање како да се народ избори са тим, Ханић каже да су пројекције биле оптимистичне.
"Очекивало се да ће се много раније оборити инфлација, да ће то обарање бити ефикасније и бржим темпом, али се то није догодило, зато централним банкама остаје тај најмоћнија полуга а то је повећање референтне стопе", рекао је он.
Шта Ви мислите о овоме?