Сусрет са Алхемичарем, човјеком који је више од 40 година на естради, а сада живи у Невесињу, започео је са разговором о његовим првим естрадним корацима. Иако није довољно познат широј јавности, са ауторским радом на музичкој сцени започео је са 17 година и тај рад траје све до данас. Са наступима је почео на Илиџи, пјевајући тада своју пјесму "Катарина". Међу осталима је тада наступио култни југословенски глумац Раде Шербеџија, рецитујући популарну пјесму Арсена Дедића "Не дај се Инес" са којим се дружио у дискотеци хотела "Србија".
"Прву пјесму снимио сам исте године на винилску подлогу ЛП-а, била је посвећена тада болесном Титу, а отпјевала су је два хора - 'Илиџанки' и хора ваздухопловаца из војне базе у Рајловцу”, на почетку разговора за ТребињеЛиве.инфо рекао је Алхемичар.
Сарајевска музичка сцена је била једна од најзначајнијих тога времена и тај дух мултикултуралности рађао се хармоничном енергетском вибрацијом која се преносила у умјетност, а посебно у музику.
"По мени је то био кључ успјеха сарајевске музичке сцене у СФРЈ. 'Индекси', 'Про арте', 'Амбасадори', 'Резонанса', 'Бијело дугме', Чола, Неда Украден... Сви смо пјевали и живјели у ритму те пјесме у то вријеме. Касније сам схватио да је ту било много Херцеговаца. Слободан Вујовић из 'Амбасадора', Брано Ликић из 'Резонансе', Чола, Тифа, али и један моћан тенор - Сафет Исовић.., а касније сам компоновао пјесме мом добром другу Вукосаву Говедарици - Коти, који је из Гацка", рекао је Алхемичар.
Алхемичар је компоновао много пјесама, а велики број познатих пјевача различитих жанрова са естрадне сцене изводио је његове пјесме.
"Имао сам срећу када је ‘Дугме' издало ‘Липе цвату’, Тифа је са Исметом Дервоз, Јасном Госпић и Зу пјевао мој тв и радио џингл за 'Фамос', са Јасном Госпић сам у студију чак пјевао и пратеће вокале неким пјевачима. Моје прве комшије били су чланови групе 'Нервозни поштар' и викендима сам често био на њиховим пробама. Касније су међу извођачима мојих пјесама били и Оливер Драгојевић, Јосипа Лисац, Масимо Савић, Зорица Конџа, Јасна Злокић, Иво Амулић, Маја Благдан, Емилија Кокић, Ђулијано, Винко Цоце, али и један италијански пјевач – Карло Педрон", објаснио је Алхемичар.
У посљедње вријеме идеја му је да пјесмом заокружи Херцеговину и каже да га је једном приликом на вечеру позвао Ранко Бобан који је Сеаду Мемићу - Вајти написао "Златну рибицу".
"Док смо разговарали, схватио сам да је он једини компоновао и снимио пјесму о Херцеговини. Тада сам одлучио да ћу свој дуг према коријенима и ја морати да одужим. И, дуго су настајале. Десет година сам писао пјесме о Херцеговини, појединим градовима, али сада су све ту. Невесиње, Гацко, Билећа, Требиње, Љубиње, Берковићи... Сада сви имају своје пјесме. Херцеговина је увијек пјевала. Али, сада има пјесме које задовољавају потребне модерне форме и критеријуме за промоцију на различитим електронским медијима. Те пјесме требало би да пјевају познати пјевачи поријеклом из Херцеговине Здравко Чолић, Жељко Самарџић, Младен Војичић – Тифа, Иван Милинковић…. Признаћете, данас најбоља, најјефтинија, а најефикаснија реклама поготово онда када је развој туризма регије и појединих градова у питању", јасан је Алхемичар.
Ово је позив да дођете, видите о уживате у пјесмама на концерту Алхемичара који ће се под називом “Пјесмом кроз Херцеговину”, одржати у Дому младих у суботу 22. јула са почетком у 20.30 часова.
Шта Ви мислите о овоме?