Горан Шарић: Српски допринос дубровачкој књижевности је неоспорив

Недуго послије доношења декларације су стигле оштре осуде и критике из те земље. Тако је хрватски министар културе Нина Обуљен Коржинек дала изјаву у којој истиче да ће њен коментар заувијек бити исти: "зато што се Србија бави митовима и присвајањем туђих културних вриједности, зато је ту гдје јесте".

Коржинек је на све то додала како је Хрватска држава која се у "рату изборила за своју независност и слободу", да је хрватски језик признат, као и то како се Хрватска не бави бесмисленим присвајањима.

Убрзо након тога се огласило и хрватско министарство спољних послова истичући да упућују најоштрију протесну ноту Србији због присвајања културне баштине.

"Република Хрватска неприхватљивим држи садржај Декларације под називом Границе српске књижевности која је усвојена на Четвртој интеркатедраској србистичкој конференцији, а у којој се поново неаргументовано присвајају дијелови хрватске националне културне баштине", стоји у објави хрватског министарства.

Дубровачка књижевност је српска

Како хрватски историчар и теолог Горан Шарић каже за Б92.нет, дубровачка књижевност је несумњиво српска, а хрватска је само ако су хрватски и српски језик исти.

Шарић је цитирао и бечког професора и академика, Дубровчанина Милана Решетара.

"Још увијек тврдим, као што сам тврдио прије 50 година, да се у Дубровнику није никада говорило, ни у њему цијелом ни у једном његову дијелу, далматинским чакавско-икавским говором, него увијек само херцеговачким штокавско-јекавским. Из те објективне констатације не изводим никакве даље закључке, јер су мени Срби и Хрвати један народ под два имена, па ја зато нећу никако рећи да се у Дубровнику није говорило хрватски него српски, али у коме су Срби и Хрвати два народа, тај ће морати признати да је Дубровник по језику био увијек српски", навео је Шарић за Б92, цитирајући Решетара.

Шарић је истакао да су сами Дубровчани писали пјесме и књиге о косовском завјету, а најугледнији Дубровчани 19. вијека, Медо Пуцић и Антон Фабрис су утврдили да је читава дубровачка књижевност надахнута косовским завјетом.

" ‘Срби својатају, присвајају Дубровник’ је хрватска мантра", додао је он.

Свједоци смо посљедица ратова који су се дешавали на овим просторима. Често у Хрватској можемо чути како Срби нешто присвајају.

"Чињеница је да је Дубровник имао романски карактер, и да су најстарије дубровачке породице романске, али да су ти оригинални становници негдје морали да нађу радну снагу, а гдје ће, него у залеђу Црне Горе и Херцеговине", каже Горан Шарић за Б92.

Шарић закључује да се Дубровник вијековима пунио становништвом из залеђа.

"То залеђе је и данас српско, и онда је тек било. Према томе, неоспорно је да је добар дио становника Дубровника кроз вијекове имао иницијално српско поријекло", навео је он.