Боса Салатић (103), поријеклом из породице Уљаревић, најстарија Српкиња у Републици Српској, преминула је у породичној кући у Баљацима, надомак Билеће.
Мада је била увелико у другом вијеку живота, бака Боса је до посљедњег дана била не само покретна, већ и бистрог ума, пуна љубави и пажње за све који су јој долазили или се телефоном јављали.
Нема куће у крају која не памти благодети, топлину и лијепе ријечи и њеног рано преминулог супруга Мата. Таква су им сва дјеца, као и бројна унучад и праунучад. Мјештани и родбина кажу да ником није била на терету ни трена ни у овим годинама.
– Добре, позитивне мисли, љубав према ближњим својима и свим добрим људима, чињене добрих дјела, вриједан рад и труд, радовање и туђем успјеху, не само свом – био је “рецепт“ баке Босе за дуг живот, уз максималну умјереност у свему и стрпљење, што је за живота свједочила.
Старост јој је посебно уљепшао син, професор др Милосав Мишо Салатић, некадашњи угледни љекар, кардиолог и универзитетски посленик у Тузли, а потом скоро три деценије љекар у Норвешкој и Шведској. Мишо се у међувремену вратио из иностранства и наставио живот у Требињу. Сваки викенд проводио је са мајком на прадједовском огњишту.
– Е, нема таквог сина као што је Мишо – причале су комшије Салатића. – Мишо није давао баки Боси да умре. Бака и Мишо били су примјер позитивне енергије за све нас, који сви треба да слиједе. Зато сви баку Босу жалимо до неба и са Мишом смо сви срцем. Нема више наше драге наке Босе, која нас је знала и да утејши, поучи, научи, помогме, посаветује. Као и своју рођену децу.
Шта Ви мислите о овоме?