На рачунима УИО стотине милиона од путарина, власт без договора

На рачунима Управе за индиректно опорезивање БиХ у овом тренутку налази се више од 220 милиона КМ од путарине, који нису распоређени, и због инфлације изгубљено је најмање 20 милиона КМ.

"Тај новац у инфлацији је губитак од 20 милиона КМ и по просјечној инфлацији толико смо изгубили", рекао је недавно Зоран Тегелтија, преузимајући дужност директора Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Иначе, Тегелтија је прије ступања на дужност директора био предсједавајући Управног одбора УИО, који већ дуже вријеме не успијева да подијели више од 220 милиона КМ који се налазе на рачунима.

Тај новац у суштини је 10 одсто укупног новца који је прикупљен по основу путарина и служи за поравнања до којих још није дошло, а када ће - у овом тренутку нико не зна. На посљедњој сједници УИО одржаној половином јуна то је била једина тачка дневног реда, међутим договор није постигнут, а велико је питање када ће нова сједница бити сазвана и да ли УО УИО без министра финансија и трезора БиХ, који је по аутоматизму и предсједавајући УО УИО, може да донесе потребну одлуку.

Извор "Независних" близак УО УИО каже да Тони Краљевић, министар финансија ФБиХ, може да сазове сједницу УО УИО, али да је питање да ли Мухамед Хасановић, замјеник министра финансија и трезора БиХ, може да гласа и одлучује.

"Одлуке те врсте доносе се консензусом сва три министра и питање је може ли се у овом тренутку донијети одлука о расподјели уколико и буде сједнице. Именовање Срђана Амиџића, новог министра финансија и трезора, није на дневном реду сједнице Представничког дома и ако се то не деси у сриједу вјероватно иде љетна пауза, тако да ће до даљег Министарством управљати СДП преко Хасановића", испричао је извор "Независних".

Проблем у вези с расподјелом прихода од путарина је у томе што се Федерација БиХ и Република Српска не могу договорити о томе на који начин расподијелити тај новац. С једне стране Федерација БиХ тражи да се то ради по крајњој потрошњи, која је наравно у ФБиХ далеко већа него у Републици Српској, док у Републици Српској траже да се тај новац распореди по дужини путне мреже.

"Та мрежа која се гради не гради се само за грађане Републике Српске, већ за све у БиХ. Први привремени коефицијенти који су утврђени вођени су управо тиме, дакле дужином путне мреже коју треба изградити у БиХ. Док се не утврде критеријуми, мислим да новац не треба да стоји на рачунима", рекао је недавно Тегелтија.

Што се тиче привремених коефицијената, они су још 2018. године утврђени на начин да Федерацији БиХ припада 59 одсто, Републици Српској 39 одсто, а Брчко дистрикту два одсто. Тада је дефинисано и да 10 одсто од прихода иде као резерва која ће касније служити за поравнање и то је тренутно ових више од 220 милиона КМ.

Раније је било само једно поравнање, и то 2019. године, када су приходи од путарине расподијељени управо по дефинисаним коефицијентима 59:39:2. Тада су за ту одлуку гласали и Вјекослав Беванда, тадашњи министар финансија и трезора БиХ, Зора Видовић, министарка финансија РС, и Јелка Миличевић, министарка финансија ФБиХ.

Одмах након тога Фадил Новалић, премијер Федерације БиХ, против Беванде и Миличевићеве поднио је кривичну пријаву тврдећи да су прекорачили своја овлаштења, али од те пријаве на крају није било ништа.

Убрзо након тога Савјет министара БиХ формирао је експертску радну групу која треба да дефинише критеријуме за расподјелу новца од путарина, међутим то до данас није завршено јер као у случају политике не постоји сагласност експерата како би ти критеријуми требало да изгледају.