У Депадансу Музеја Херцеговине у Требињу - Задужбини Дубравке Кујачић у Ушћу у Ластви, отворена је изложба графика са мотивима Требиња Бранка Шотре, једног од наших најзначајнијих графичара.
Присутне је поздравила Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине у Требињу, која се захвалила Дубравки Кујачић што се одлучила да своју имовину завјешта Музеју Херцеговине.
Грујић је рекла да је ове године у Задужбини организована изложба графика Бранка Шотре, од којих је иначе почела да се развија Умјетничка збирка Музеја Херцеговине у Требињу.
Говорила о важности задужбинарства, које се у Музеју Херцеговине у Требињу најбоље види кроз легате херцеговачких умјетника - Милене Шотре, Мирка Кујачића, Милорада Ћоровића, Атанасија Поповића, Риста и Бете Вукановић.
О животу и умјетничком опусу Бранка Шотре говорила је Тамара Рајковић, виши кустос историчар умјетности, која је истакла да је потекао из породице у којој су његови родитељи, дјед и сестре Милена и Рајка показивале таленат за различите видове умјетности.
Говорећи о Шотриним графикама, Рајковићева је рекла да он најчешће представља градове, и то градове на ријекама, попут Стоца, Почитеља, Мостара, Требиња, Јајца, и да се на њима не виде људске фигуре, иако се њихово присуство може осјетити.
Присутне је, путем телефонског укључења, поздравила и Дубравка Кујачић, која ове године није присуствовала Видовданским свечаностима.
Потом се присутнима обратио др Доброслав Ћук, предсједник требињске подружнице Удружења књижевника Републике Српске, који је рекао да му је изузетна част што се већ деветнаест година поклоници умјетности, културе и традиције окупљају на једном оваквом мјесту.
Након тога, наступили су млади гуслари, Алекса Ћурић и Никола Косовић, који су уз гусле отпјевали пјесме о Косовском боју, потом књижевници Наташа Станић, Вера Басор, Сузана Љепава и Доброслав Ћук, који су казивали своје стихове. На крају, наступили су млади етномузиколози Милица Радић и Павле Паовица, који су извели неколико традиционалних пјесама.
Шта Ви мислите о овоме?