У башти Народне библиотеке Требиње промовисан је роман "Кад ђаволи полете" књижевника Владимира Кецмановића.
На корицама ове књиге пише "Не убија онај ко држи нож. Него онај коме остаје империја". За свој роман Кецмановић каже да је то драма, а не трилер иако има елемената трилера.
"Трилер је нешто што има свој заплет, загонетку. Овдје постоји драмски заплет у коме се постепено откривају ствари, али не на начин трилера већ драме. Ја не бјежим од трилера, али ово није то", рекао је Кецмановић.
У својим романима Кецмановић се бави неуралгичним тачкама које се званично гурају под тепих.
"Посао умјетности и књижевности је да да ствари на различите начине, али и да суочи људе са новим погледом на ствар. То не мора да буде да разоткривате неке друштвене табуе, то може на неки сасвим други начин. Код мене се често дешава да ствари назовем правим именом и разоткријемо неку лаж која је утемељена и увријежена. Овдје је то борба против политичке коректности која је доведена до идиотизма и мислим да ће на западу одакле је и потекла довести до експлозије незадовољства у наредним годинама или деценији. Ствар је доведена толико очигледно у глупост тако да мислим да постоји интелектуални потенцијал, човјечанство да се томе одупре", казао је Кецмановић.
Он је додао да је првобитан импулс за ову књигу била навала борбе која је стигла из Холивуда против хетеросексуалног злостављања, док се хомосексуално злостављање прећути.
"Овај роман је интересантан јер је пун дешавања, има драматургију која се доста брзо развија", закључио је Кецмановић.
Начелник Одјељења за културу Слађана Скочајић рекла је да Народна библиотека ради на томе да се грађани Требиња окупљају око добре књижевне ријечи и референтних књижевника.
"Сада је и понуда која нам долази таква. Ово је једина област у којој Градска управа више прилика даје за провјерена и велика имена", рекла је Скочајићева и додала да је Кецмановић један од најчитанијих писаца требињске библиотеке, због чега је и одабран за промоцију.
Кецмановић је објавио и романе „Садржај шупљине“, „Последња шанса“, „Феликс“, „Топ је био врео“, „Сибир“, „Каинов ожиљак“, „Осама“ и „Немањићи“. Аутор је и збирки приповиједака „Зидови који се руше“ и „Као у соби са огледалима“, као и биографскоесеистичких књига „Дас ист Принцип“ и „Два крста и једна крв.
Са историчарем Предрагом Марковићем написао је књигу „Тито – поговор“. Косценариста је филмова „Топ је био врео“, који се снимао по мотивима његовог романа, и „Непријатељ“.
Заједно са Драганом Бјелогрлићем, Дејаном Стојиљковићем и Даницом Пајовић је писао сценарио за српску серију „Сенке над Балканом“.
Креатор је и косценариста игране серије „Жигосани.“
Владимир Кецмановић добитник је бројних награда и признања за свој књижевни рад, а неке од њих су: Награда „Иво Андрић” за најбољу југословенску кратку причу на конкурсу листа Ослобођење, 1990. године; Награда „Бранко Ћопић” за роман Феликс; Награда „Борислав Пекић”, за синопсис романа Топ је био врео; Награда „Меша Селимовић” за роман Топ је био врео ; Награда „Хит Либрис” за роман Каинов ожиљак; Велика награда „Иво Андрић” за роман Осама; Награда „Печат времена” за роман Осама; Награда „Витез српске књижевности” за трилогију Немањићи; Награда „Перо деспота Стефана Лазаревића”; Награда „Доситејево перо”, друга награда, за трилогију Немањићи; Андрићева награда за причу Ратне игре; Награда „Златни сунцокрет” за роман Кад ђаволи полете.
Шта Ви мислите о овоме?