У Спомен-костурници новомученицима херцеговачким у селу Величани, тридесетак километара удаљеном од Требиња, служен је помен за више од 180 Срба из регије Поповог поља и око 40 Срба из Стоца које су усташе за неколико дана побиле или су их живе бацали у јаму Јагодњачу - Ржани До, недалеко од овога села.
Најприје су 23. јуна 1941. године у јаму побацани Срби из села са десне стране Поповог поља, да би злочиначко оргијање било настављено сутрадан по селима лијеве стране овог поља, а према свједочењима сродника страдалника, међу којима још има живих свједока ових страхота, јаму Јагодњачу су усташе, углавном Хрвати, комшије жртава, пуниле готово два мјесеца убијеним и живим Србима чији су се крици још дуго чули из јаме.
"Због тога се од 23. јуна почиње обиљежавати Седмица страдања Срба Поповог поља и траје дан- два по Видовдану, у ком времену породице обилазе мјеста страдања и мјесто њиховог вјечног мира у Спомен-костурници у Величанима, гдје су уочи овог рата сахрањени земни остаци које смо успјели пронаћи и ексхумирати из јаме у Ржаном Долу", каже један од потомака страдалника Манојло Ћук.
Подсјећајући да на зидовима костурнице у Величанима стоје имена 223 српска сељака и домаћина из регије Поповог поља, који су страдали у вријеме Независне Државе Хрватске само зато што су били Срби, Ћук подсјећа да је на јаму, осим њих, доведено и четрдесетак Срба из столачког краја, а сви они су доведени махом са њива, гдје су обављали пољске радове.
"Три генерације из моје куће су побацане у јаму: мој прађед Мијо, ђед Јово и стрико Манојло који је као најмлађа жртва од 15 година бачен у јаму, а чије име ја данас носим. Сви они су били потпуно невини људи које су похватали на кућним праговима или по њивама, за плуговима", каже Ћук, напомињући да је све рађено са циљем да се униште цијеле породице јер се и данас препричава да су имања српских сељака већ била подијељена међу усташама и знало се шта ће коме од крвника припасти.
Он додаје да данас не мрзи никога, али да ове тужне годишњице треба да буду опомена коју не смију заборавити ни будуће генерације.
Будући да је Видовдан шести дан у седмици страдања поповских Срба, на овај велики српски празник се више година уназад у храму Светог арханђела Михаила, неколико десетина метара удаљеном од Спомен-костурнице, служи помен и парастос за страдале.
Вјерници и поштоваоци сеоског Видовданског завјета, те чланови породица страдалника, окупили су се и ове године у храму Светог арханђела Михајла који се након више од вијека и по поново санира.
"Ове године се догодило да се Видовдан, који је кроз вијекове обиљежаван и слављен као завјет села Величана, обиљежава у великом сређивању и обнови након 160 година од те далеке 1863, када је посљедњи пут обнављан овај храм", додаје Ћук.
Парастос и помен је служио монах Марко из манастира Св. Ваведења у селу Завала, а парастосу су присуствовали и функционери града Требиња.
Шта Ви мислите о овоме?