Логопедима пуне руке посла, све више дјеце са говорним сметњама

Све већи је број дјеце са сметњама у говору и оних која касно проговоре, а од око 600 дјеце која похађају вртић “Наша радост” у Требињу, чак 15 одсто малишана има потребу за логопедским третманом, изјавила је Срни логопед у овој предшколској установи Светлана Бокун.

Она је навела да се у овој предшколској установи највише сусрећу са проблемом дјеце која нису проговорила у узрасту у ком би то требало, као и са дислалијом, односно неправилним изговарањем гласова.

Бокунова истиче да се труди да уз помоћ материјала које посједује, то исправи што је могуће више пред полазак у школу.

Она наводи да постоје дјеца која одступају у развоју говора и језика, првенствено дјеца која са двије године нису проговорила, те каже да неки од узрока могу бити и ти што много времена проводе гледајући цртане филмове, као и мањак комуникације са дјецом.

“Зато је битна рана стимулација, да се са дјецом кроз игру ради. То су кратке једноставне фразе, опонашање животиња и усвајање предмета из околине које дјеца свакодневно сусрећу”, каже Бокунова.

Она истиче да је, осим њеног рада са дјецом у вртићу, потребна и велика пажња и рад родитеља код куће са дјецом уз вјежбе које им се дају, да би се сметње отклониле што прије.

“Вријеме које ја могу да издвојим да да радим са дјететом је једном или два пута седмично, с обзиром на то да у вртићу имамо скоро 600 дјеце, а број дјеце којима је потребна нека врста логопедског третмана је око 15 одсто, тако да је тај број прилично велики”, рекла је Бокунова.

Логопед Сара Илић из Билеће каже за Срну да пракса показује да је све више дјеце, претежно предшколског и раног школског узраста, која касне са говором због различитих узрока и стања, те да су говорно-језички проблеми у великом порасту.

Илићева каже да се у логопедској пракси често дешава да родитељи дјетета које има проблема у комуникацији и касни са говорно-језичким развојем дођу прекасно код стручног лица, те да је заблуда да дјеца не требају ићи логопеду прије треће године.

“На примјер, уколико дијете има између 10 и 12 мјесеци и нема показни гест који се јавља прије првих ријечи, требало би се обратити логопеду, јер је показни гест претеча говору и подразумијева покрете тијелом којима се преноси одређена порука. Ако дијете има двије године, а још увијек изостаје говор или има три године, а служи се говором који је неразумљив за околину, треба се обратити логопеду”, каже Илићева која је власник логопедског кабинета “Логопрактика” у Билећи.

Она истиче да никада није рано да се консултује логопед, јер управо рана стимулација даје најбоље резултате по развој дјетета на свим пољима, те каже да би пожељно било да се контролни преглед код логопеда деси када дијете напуни двије године, како би се додатно стимулисао говорно-језички развој дјетета.

“Бројне научне студије доказале су да бебе пренатално уче говорне карактеристике своје мајке, јер је чуло слуха већ развијено у том периоду. Такође се показало да је мајчин глас један од најбољих и најефикаснијих стимулуса перцепције и учења дјетета. То нам говори у прилог томе да је ту стимулацију неопходно наставити одмах по рођењу, јер никаква звучна играчка или нешто слично томе не могу замијенити моћ живе комуникације”, каже Илићева.

Она је указала родитељима на значај ране језичке стимулације, да то не схватају олако и да се одлуче за савјет стручњака који ће процијенити говорно-језички развој дјетета у односу на околину која даје другачије савјете, те истиче да се неки проблеми који се јављају у најранијем узрасту могу спријечити или ублажити ако се реагује адекватно и благовремено.