Недавно сам наишла на чланак који говори о томе да је млијеко можда и бољи начин хидратације од воде. Да ли је могуће да је то истина? Као мама четворогодишње дјевојчице често се сурећем са различитим коментарима о бенефитима, али и штетним утицајима које млијеко има на наш организам.
Др Катарина Бајец је прискочила у помоћ и појаснила је да ли је млијеко заправо здраво.
Некада је млијеко важило за магични напитак који нисмо смјели да прескочимо, иначе би нам зуби испадали, а кости пуцале, зато се др Бајец осврнула баш на то.
„Прије двадесетак година, такозвани ‘бркови од млијека’ били су саставни дио свих реклама, а млијеко се сматрало намирницом која је била предуслов здравља. Посљедњих година ствари су се промијениле, а дебате о утицају млијека на здравље не престају. Да ли је млијеко херој или негативац у причи о здрављу? Мишљења научне заједнице о овом питању прилично су подијељена. Научници из Харвард школе јавног здравља сагласни су да млијеко и млијечни производи нису неопходан састојак здраве исхране, али се слажу и да јесу најједноставнији начин да се унесу довољне количине калцијума, витамина Д и протеина, неопходних за здравље костију, мишића и кардиоваскуларног система“, каже др Бајец.
Она наводи да је једно сигурно, а то је да конзумација крављег млијека и млијечних производа има предности када је ријеч о здрављу и једино питање које се поставља је – да ли позитивни утицаји превазилазе потенцијалне негативне ефекте њихове конзумације.
Који су то позитивни ефекати конзумације крављег млијека и млијечних производа?
Млијеко садржи 18 од 22 есенцијална нутријента, што га чини једноставним и ефикасним путем уноса неопходних витамина и минерала. Одличан је извор калцијума, есенцијалног минерала, које наше тијело не синтетише, те га морамо унијети путем хране или суплемената. Калцијум је неопходан за здраве и јаке кости и зубе. Такође, он учествује у процесима коагулације крви, нервне сигнализације и покрета мишића.
У зависности од врсте и садржаја масти, једна шоља крављег млијека садржи између 250 и 350 мг калцијума, а просјечне дневне потребе калцијума за одраслу, здраву особу износе између 1.000 и 1.200 мг, што млијеко и млијечне производе чини једноставним начином уноса довољних количина калцијума.
Ипак, да ли је то довољно како бисмо одржали довољно висок ниво витамина у крви?
Докторка Бајец наглашава да није само калцијум оно што наше кости чини јаким и здравим.
„Данас знамо да у том процесу учествују и витамин Д, али и витамин К2, а млијеко је добар извор и ових витамина. Многе врсте млијека и млијечних производа се и додатно обогаћују витамином Д. Млијеко је такође и добар извор протеина. Нашем тијелу су протеини и есенцијалне аминокиселине неопходни за изградњу и репарацију ћелија. У млијеку се налази свих 9 есенцијалних аминокиселина, које су нашем тијелу неопходне, а које тело не може само да произведе“, каже она.
А да ли је на крају дјеци неопходно млијеко, и да ли ће, уколико га не узимају, имати здраве зубе и кости?
„За дјецу у развоју, млијеко се сматра једним од основних напитака, јер садржи мноштво хранљивих материја. Ипак, и поред свих ових бенефита млијека, нека истраживања упућују на могуће негативне ефекте његове конзумације, и упозоравају да са количинама не треба претеривати.“
Шта је лоше у млијеку?
Докторка Бајец наводи сљедеће елементе:
Одређен број студија довео је конзумацију млијека у везу са повећаним ризиком од настанка карцинома простате и ендометријума, с једне стране због употребе синтетичких хормона раста, који се често дају кравама, а са друге стране због присуства масти у млијеку и потенцијално веће производње естрогених хормона.
Такође, кравама које су подложне инфекцијама, дају се веће количине антибиотика, па је једна од брига, и утицај млијека крава третираних на овај начин, на повећану резистенцију на антибиотике код људи. За сада, ова веза није чврсто доказана.
Прекомјерна конзумација млијека доводи се и у везу са повећаним ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Пуномасна млијека садрже засићене масти, које су један од фактора ризика за настанак атеросклеротских промјена на крвним судовима.
Америчка асоцијација за срце (Америцан Хеарт Ассоциатион), због тога, препоручује конзумацију млијека и млијечних производа са мањим садржајем масти.
Др Бајец каже да нека истраживања сугеришу да можда конзумација чак и пуномасног млијека и млијечних производа не представља толику пријетњу по здравље нашег срца и да се извјештај представљен на Конгресу Европског кардиолошког друштва 2018. године бавио анализом 20 студија, које су обухватиле око 25.000 људи. Није пронађена значајна повезаност између конзумирања већине млијечних производа и кардиоваскуларних болести. Када је млијеко у питању, пронађена је веза између пуномасног млијека и већег ризика од настанка кардиоваскуларних болести, само када су количине млијека биле веће од 1 литре дневно.
Шта је онда закључак?
„Уколико посматрамо свеукупне здравствене предности, могло би се рећи да млијеко и млијечни производи нису ни херој, али нису ни негативац у цјелокупној причи. Млијеко и млијечни производи нису неопходан састојак исхране, али зато балансирана исхрана, са довољним уносом воћа, поврћа, извора влакана и протеина јесте нешто што је неопходно“, каже докторка Бајец.
Шта се дешава ако не пијемо млеко?
Онај ко се одлучи да млијеко и млијечне производе не конзумира, као и они који имају верификовану интолеранцију на лактозу, морају да воде рачуна о томе да есенцијалне минерале и витамине, а посебно калцијум, унесу кроз друге изворе хране или адекватну суплементацију.
Они који се одлуче да у исхрани, ипак, задрже кравље млијеко и млијечне производе, треба да обрате пажњу на садржај масти. Препорука је да одрасли користе варијанте са мањим садржајем масти, јер без обзира да ли је ријеч о пуномасном или обраном млијеку, садржај осталих витамина и минерала је исти, само је разлика у количини засићених масти, чију конзумацију свакако треба
ограничити.
Органско млијеко – да или не
„Такође, предност треба дати органском млијеку, као и млијеку добијеном од крава које нису третиране хормоном раста или антибиотицима. На тај начин се ризик од појединих обољења која се доводе у везу са млијеком значајно смањује“, каже докторка Бајец.
Она наводи за крај још један интересантан податак.
„Млијеко крава које се хране само травом доводи се у везу са већим садржајем омега 3 масних киселина, неопходних за здравље мозга, очију и срца, а поспјешују и здравље имуног и дигестивног система.“
Шта Ви мислите о овоме?