Откопавање заборављене прошлости Требиња, како је историја закопала двор Немањића

Археолошка истраживања у Требињу, открила су да је сахат-кула, из 18. вijека, надзидана на средњовijековне темеље вjероватно палате или дворца са црквом и звоником. У тој вишеспратној грађевини столовали су и Немањићи, а међу њима и краљица Јелена Анжујска, која је из Требиња владала српским земљама крајем тринаестог вijека.

Испод самог музеја откривен је наставак широких бедема, све упућује на то да је овдjе заиста постојао град са палатом и црквом. Требиње се помиње још у 10. вijеку, као сjедиште жупе Травуније и кнеза Војислава.

Од 1168. до 1375. је под влашћу Немањића, и по смрти краља Уроша, краљица Јелена Анжујска, из ових двора влада српским земљама. Али, та богата прошлост, остала је под новим грађевинама – прво из турског, а потом и аустроугарског периода.

„Од 2013. вршена су ископавања у дворишту музеја и тада је откривена у ствари, грађевина, један грађевински комплекс који чине бедеми, који су ширине метар четрдесет, уз те бедеме, правоугаони објекат који би могао да буде нека врста палате. Такође, испод сахат-куле, која је изграђена 1738. године, на нивоу од два метра дубине, ниво средњовijековног утврђеног Требиња и степениште које води на тадашњи звоник“, наводи директор Музеја Херцеговине у Требињу, Ивана Грујић.

У архиву Музеја пронађена су и писма проте Стевана Правице, с почетка 20. вijека, која потврђују ту претпоставку: он се обраћа Земаљској влади и музеју у Сарајеву, митрополиту и тадашњем начелнику општине Требиње, и моли да се истраже остаци требињског манастира, али и да се спрijечи на том мjесту предвиђена градња аустроугарског војног објекта.

„Он је у посljедњем писму написао да је покушао све што је до њега, али да није успiо никога да заинтересује и да спрijечи изградњу аустроугарске касарне, управо на мjесту средњовijековног старог града“, објашњава директор Музеја Херцеговине.

Од 1989. овдjе је Музеј Херцеговине. Двориште је затрпано почетком 20. вijека, ниво знатно подигнут и тек археолошка ископавања откривају старије грађевине.

Успостављена сарадња са Заводом за заштиту споменика културе Србије, наравно и са Заводом у Бањалуци, даје наду да ће се прича о требињском средњовековном граду наставити – истраживањима, презентацијом, евентуално и реконструкцијом читавог комплекса.