Немања Спаић Крцко вози двоточкаша више од 20 година, а у Мото клубу "ТНТ" је почео да стажира 2007. године, а пуноправни члан је постао седам година послије.
Још као дијете заволио је мотоцикле и то је вријеме дјечачког одрастања када раде хормони, адреналин. Кад је сјео на двоточкаш и почео да вози - ушло му је у крв, заволио га је.
"Имали смо срећу да нисмо имали материјалних средстава да купимо јаче и боље моторе па смо се задовољили са мањом кубикажом што се испоставило добро, јер нисмо прескакали степенице у вожњи. На почетку смо возили аутоматике, томосе, АПН 6, скутере. Кренули смо са 50 кубика, па стекнеш неко искуство па се иде на вишу кубикажу, па након неколико година купиш јачи мотор. На тај начин се виде и упознају перформансе мотора јер кад имаш одређено искуство онда знаш шта очекујеш од њега, како се он понаша, исто као и аутомобил", казао је Спаић.
Према Спаићевим ријечима, ужива да вози, али, ипак, дружење бајкера, које не познаје нације, вјере, предрасуде, не може се замијенити ни са чим, јер гдје год да крене, на било коју страну свијета, не осјећа се странцем.
"Увијек имам пријатеља да попијем кафу, ако ми се мотор поквари, било шта да ми треба, пронађем бајкера. То је нешто што ме је све ове године одржало у бајкерској причи, јер бајкер осим што ће помоћи другоме, он ће и саслушати другога. Увијек ће бити на услузи грађанима и у бајкерском свијету. Никад нисам видио бајкера да кад стојимо крај пута није зауставио свој мотор и питао да ли је све у реду", искрен је Спаић.
За бајкере је увијек важна и подршка породице јер да није тако многи се не би осјећали јаким, снажним и сигурнијим не само у животу, него и на двоточкашу.
"У почетку иде теже јер све зависи од разумијевања. Међутим, кад на наша путовања поведемо супруге, дјецу и кад виде да је то лијепо дружење уз роштиљ, шалу и да у свему томе имаш и викенд одмор, схвате да је то лијепо. Временом то уђе у крв и постаје навика. Идемо на доста моторијада, али зато имамо и доста гостију на нашем скупу који је постао препознатљив у региону и један је од заштитних знакова Требиња. Сваке јесени направимо клупску вожњу и идемо у земље региона и обишли смо Словенију, Аустрију, Италију, Чешку, Словачку, Мађарску, Сјеверну Македонију, Албанију, Црну Гору..., а правимо и седмичну заједничку вожњу", казао је Спаић.
Прошле године је са неколико пријатеља ишао до Шамонија, а након тога жичаром до врха Егиј ди Миди (3.842 м) на Монблану, одакле полази најдужи спуст на свијету, који води преко ледника дугог 22 километра.
"То је било прелијепо искуство, а ишли смо преко Доломита и планинског превоја Пассо делло Стелвио који је други највише асфалтирани пут у Европи (највиша му је дионица на 2.757 метара над морем, а само 13 метара виша је цеста преко превоја Цол де л’Исеран у француским Алпама). Овуда се вози 'Гиро д Италиа' и релији. За нас бајкере ово је позната маршута, али се овуда може возити само током љета јер је и љети понекад затворена јер се вријеме мијења из сата у сат. Ово је једна од мојих најдужих вожњи, а маршута је износила 3.500 километара", објаснио је Спаић.
Двоточкаши су саставни дио Спаићевог живота и возиће док год има воље и осјећаја да је то лијепо, да га путовање чини срећним као и дружење са људима.
Према причи бајкера, постоје људи који су пали или ће пасти са мотора јер не постоји бајкер који није пао.
"И сада има адреналина, али смо зрелији и искуснији и знамо да препознамо ситуацију, али адреналин је исти. Научили смо на тежи начин кроз падове и повреде да знамо да препознамо ситуацију и да се спусти гас да не би довели друге или себе у опасност", јасан је Спаић.
Спаић је младим бајкерима поручио да све почиње из љубави и да, ако се то ради на тај начин, за њих нема проблема.
"Ако кренемо из неких других разлога, то неће трајати или ће отићи у другу крајност. Савјетовао бих младе да чувају себе и да размишљају о другим учесницима у саобраћају нарочито што се тиче градске вожње", казао је Спаић.
На крају разговора за ТребињеЛиве.инфо, Спаић је истакао да "мотор" за њега представља једну лијепо споредну ствар, а да у животу има приоритетнијих ствари као што је породица.
"То је лијеп хоби који се треба правилно искористити и учинити да ти мотор приушти лијепа путовања и да из тога извучемо нешто најбоље. Ја сам кроз моторијаде стекао петнаестак супер пријатеља са којима се дружим, долазе ми на славу и то је стил живота и богатство са којим се можеш похвалити", завршио је Спаић.
Шта Ви мислите о овоме?