Kisa raspolozenje.jpg

Смркута лица, људи повијени, мрзовољни свуд око нас. Умјесто поздрава, скоро свако кога сретнемо одмах се жали да једва функционише, да се осјећа као исцијеђена крпа, да нема снаге ни за шта и да не зна докле више тако без имало енергије.

Да ли је за све криво вријеме, како волимо да кажемо, и шта да учинимо да себи мало олакшамо, за Нову прича љекар опште медицине Драган Миљковић.

Ако погледамо кроз прозор, помислићемо лако да је новембар, а не јун. А баш за тај јун метеролози кажу да ће скоро цијели бити такав – кишовит, тмуран, облачан.

Доктор Миљковић каже да то јесте узрок клонулости и мањка елана на који се многи жале у посљедње вријеме.

„Клима се мијења, више скоро да немамо класична четири годишња доба. Већ дуже вријеме је стално кишовито и овакав прилично неуобичајен период изазива мрзовољу, малаксалост. Ти спољашњи фактори и те како утичу на то како ће наш организам функционисати, а сада нам очигледно не иду на руку. У ово доба године требало би да се увелико прилагођавамо на високе љетње температуре, а заправо смо у свјежем, јако влажном и кишном периоду“, прича доктор Миљковић о промјенама око нас које на све утичу.

Никако не прескачите редовну терапију

Овај период је посебно опасан јер тијелу није лако да се навикне на новонастале прилике, а многи баш тада прескачу редовну терапију.

„Искуства показују да пред љето многи смање или занемаре редовну терапију, рецимо, диуретике у оквиру терапије за хипертензију, а то никако није добро. Редовно узимање терапије за хронична стања је од кључне важности и никако то не треба схватати олако.“

Осим те основне чињенице коју не треба занемарити, шта можемо да учинимо да олакшамо себи ову праву јесен уочи љета?

Магичних рјешења, чини се, нема. И кад се боље размисли, то и јесте логично јер стручњаци увелико понављају да се отпорност организма гради и његује на дуже стазе. А ако је тијело у добром стању, оно ће лакше поднијети све изазове, па и ове климатске промјене које нам доносе лоше врикеме и успут ту малаксалост и мањак енергије.

Кључ је, како каже др Миљковић, у основама које неријетко заборавимо, узимамо их здраво за готово, свима су нам познате, али као да не вјерујемо у њихову снагу, већ трагамо за брзинским рјешењима. А једноставно само треба да их примијенимо и све ће ићи лакше.

Лагана храна и довољно течности

„Због силних киша више нам ни воће ни поврће не миришу као прије, али ипак је добар савјет у ове дане јести сезонско воће и поврће, лаганију храну, не превише тешку коју смо јели током зиме. Тако ће се тијело боље прилагодити на спошљашње факторе. Врло важно је и пити литар и по до два течности дневно јер без тога организам не може да нормално функционише.“

На сунце макар накратко

Проблем је ипак, каже доктор Миљковић, што у овим данима када само пада киша, када се навуку тешки облаци, немамо довољно сунца.

„Сунце нам је неопходно да бисмо нормално функционисали и оно, између осталог, поправља расположење. Кад њега нема, мрзовољни смо. Зато треба изаћи напоље у тим ријетким тренуцима кад гране, макар накратко.“

Одмор од суплемената

А треба ли узимати неке суплементе, рецимо, витамин Д, ако већ не упијамо довољно сунчеве свјетлости?

„Сада је добар тренутак да се тијело мало очисти од свега. Витамин Д смо толико сви изимали током и након короне и сада је боље не узимати ништа већ пустити тијело да се одмори, наравно, ако љекар не каже другачије.“

Кад смо већ код одмора, многи једва чекају да се поподне врате кући с посла да би могли да дремну. То је ипак мач са двије оштрице, каже наш саговорник.

Без поподневног спавања

„Од превише спавања поподне наш циркадијални ритам може да се поремети, па да нам буде још горе, да будемо још више уморни, нерасположени, умртвљени. Поподневна дремка од петнаестак минута је прихватљива, све више од тога може лако да изазове контраефекат.“

Дакле, ноћни сан и одлазак увече у кревет на вријеме су оно што нам треба, а не спавање од два сата поподне. У просјеку нам је потребно око седам и по сати сна, мада то зависи од особе до особе, па у кревет треба ићи најкасније око десет, пола једанаест увече. Наиме, тада се лучи врло битан хормон – мелатонин, који снажно подиже имунитет, обнавља ћелије, штити од оапсних болести.

Лагана шетња, без много напрезања

Да би све ишло лакше у овом периоду, не треба да заборавимо ни физичку активност, али…

„Сада не треба претјеривати, посебно када је напољу спарно послије кише. Треба бити физички активан, свакако, али немојте ићи преко својих граница. И лагана шетња ће бити довољна и помоћи ће да се раздрмате и осјетите боље“, каже доктор Миљковић.

Доктор истиче да већина нас јесте иначе осјетљива на временске прилике, а пошто ће овако депримирајуће вријеме очигледно да потраје, нема друге него да се прилагодимо на дуже стазе.

„Вријеме не можемо да промијенимо, већ можемо само да му се прилагодимо. А једини пут је та добитна комбинација – добар сан, лагана храна, умјерена физичка активност, довољно течности и редовна терапија“, закључује наш саговорник.