Ekonomija.jpg

Економија у Републици Српској почела је да успорава, што показују и званични подаци о кретању БДП-а, који кажу да је у првом кварталу ове године, у односу на исти период прошле, раст БДП-а свега 0,9 одсто.

Годину дана раније, односно у првом кварталу 2022. године, у односу на исти квартал 2021. године, реални раст БДП-а износио је 4,3 одсто, што довољно говори о коликом паду БДП-а се ради.

Према мишљењу стручњака, разлози за успоравање економије у Републици Српској су бројни, али најзначајнији је свакако ситуација у Европској унији и чињеница да је Њемачка и званично ушла у рецесију, пишу "Независне".

Такође, један од разлога је и то што у Републици Српској у претходном периоду није било кредитне експанзије, а дошло је до раста каматних стопа, што исто може бити један од разлога због чега је економија успорила у односу на прошлу годину.

Славиша Раковић, економиста, рекао је да податке о БДП-у треба узети са резервом, јер је питање "колико је прецизно обрачунат дефлатор да бисмо добили реалан показатељ".

"У сваком случају инфлација је погодовала расту, а сада успорава. У ситуацији гдје смо номинално на истом односу евра и КМ, а у посљедњих годину дана расту камате, долази до благих корекција у трошковима те у структури потрошње", рекао је Раковић.

Са друге стране, у Републичком заводу за статистику, који је представио посљедње податке о БДП-у, кажу да је ситуација у Републици Српској слична као и у региону.

"Када се гледа стопа раста БДП-а у односу на претходне квартале, када је имао веће стопе раста, можда се стиче утисак да имамо успорен раст економске активности. Ако се поредимо са ближим и ширим регионом, посебно са земљама са којима имамо највећу спољнотрговинску сарадњу, видјећемо да је слична ситуација", рекао је Дарко Милуновић, директор Републичког завода за статистику Републике Српске.

Када је ријеч о региону, квартални БДП у Србији забиљежио је раст од 0,7 одсто, у Словенији исто, док је на нивоу Европске уније БДП на годишњем нивоу порастао за 1,2 одсто.

Када је ријеч о појединачним земљама, највећи раст имала је Шпанија и то чак 3,8 одсто, док је Литванија забиљежила пад од 3,6 одсто, а у Њемачкој БДП у прва ти мјесеца у односу на први квартал прошле године, према подацима Еуростата, пао је за 0,1 одсто.

Од већих земаља Европске уније, најбоље је прошла Италија, која је у првом овогодишњем тромјесечју остварила раст БДП-а на годишњем нивоу од 1,8 одсто, док је БДП Француске у истом раздобљу порастао за 0,8 одсто.

Осим БДП-а, који у Републици Српској биљежи пад, у прва четири мјесеца ове године у паду је и индустријска производња која је мања за 2,1 одсто у односу на исти прошлогодишњи период. У Републичком заводу за статистику сматрају да је разлог за пад индустријске производње пад прерађивачке индустрије, који је детерминисао и мањи квартални раст БДП-а.