Источна Херцеговина је једнo од најинтересантнијих карстних подручја на свијету, на којем су, захваљујући инжењерским захватима, постигнути изузетни успјеси у контроли вода.
Ово је истакнуто на јубиларном, десетом међународном скупу на тему „Карактеризација и инжењеринг карстних издани“, који је данас у Требињу окупио 40 научника и реномираних стручњака, као и постдипломце и студенте из 14 земаља свијета, међу којима и Америке, Бразила и Перуа.
„Ово је подручје Динарида, својеврсна постојбина науке о карсту. Многе методе које су на овом простору кориштене у посљедних 50, 60 година се и данас примјењују свуда у свијету. Проводимо бројна истраживања заједно са Хидроелектранама на Требишњици, ХЕ ‘Вишеград’ и ХЕ ‘Дабар’ а за истраживања која су рађена за потребе Горњих и Доњих хоризоната се може рећи да су камен темељац инжењерске науке о карсту у свијету“, наводи проф. Саша Милановић, шеф Међународног курса и Центра за хидрологију Карста при Департману за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета у Београду.
Највећи ресурси источне Херцеговине су вода, сунце и крашка поља, која су неискориштена, каже Душко Вујовић, руководилац Сектора за производњу и управљање водама у Хидроелектранама на Требишњици.
„За утврђивање нивоа и кретања подземних вода на подручју регије до сада је избушено преко 400 километара бушотина, око 15 километара прокопа за испитивање геологије и поново степен неодређеносит није дефинисан у потпуности, усљед разних климатолошких, геолошких и тектонских промјена.
Процјењује се да је искориштено око 60 одсто потенцијала на постојећим објектима, али је изграђеност система мање од једне трећине Херцеговине“, појашњава Вујовић, чија су ужа специјалност падавине, зависност падавина и протицаја те нивоа подземних вода.
У великој сали ХЕТ-а данас је свечаном академијом обиљежен значајан јубилеј, 15 година Центра за хидрологију Карста Рударско-геолошког факултета у Београду, а основни циљеви његовог дјеловања су организовано истраживање и даља промоција хидрогеологије, а посебно хидрогеологије карста у цијелом свијету.
Свечаној академији присуствовао је и Драгослав Бањак, предсједник Скупштине града Требиња и доктор техничких наука у области геологије, који истиче да је источна Херцеговина један од најтипичнијих карстних региона у свијету.
„Овај простор обликују специфичне рељефне форме, а што је посебно важно, необична циркулација воде. Карстне терене карактериште сиромаштво воде на површини, али богатство у унутрашњости кречњачких маса. Наши људи су, током вијекова, тешко живјели у таквим природним околностима, али су, захваљујући интензивним инжењерским захватима након Другог свјетског рата, овдје постигнути невјероватни успјеси у контроли тих вода, што је добар примјер и у данашње вријеме“, казао је Бањак.
Он је додао да ће научници и студенти из читавог свијета, са свих континената, осим Аустралије у нашем граду бити у прилици да размјењују искуства и са домаћим стручњацима.
„То ће унаприједити наше могућности управљања водом на подручју Херцеговине, али и промовисати Херцеговину као својеврсну школу карста, која ће привлачити научнике из читавог свијета“, истиче Бањак.
Петар Вујиновић, асистент на Рударско-геолошком факултету у Београду наводи да је одржавање међународног курса о карсту у Требињу од изузетног значаја не само за читав регион него и свијет.
„Као Херцеговцу, нарочито ми је задовољство што сам ту, што имам прилику да радим и истражујем на овом простору, да допринесем да мој крај буде познат широм свијета. Студенти ће усвојити нова сазнања о подземним водама и хидросистему Требишњице, која је најзначајнија за економију цијеле регије“, каже Вујиновић.
Међународни курс о карсту у нашем граду, који организује Рударско- геолошки факултет у Београду, уз подршку Хидролектрана на Требишњици, завршава се у недјељу, четвртог јуна.
Шта Ви мислите о овоме?